Lady of the Lake Scrolls

Iako bi se iz naslova dalo zaključiti da mi se desilo nešto strašno, tipa da sam prekinula s dečkom, opet počela jadikovati o Njoj ili neobjašnjivo izgubila cimerice, nije ništa takvo. Naime, svih ovih mjesec dana mog rada na ovom poslu sam bila više ispomoć stanovitoj Mirellini, koja je upravo otišla s posla da se ne vrati mjesec i pol možda i dulje... Bit će na bolovanju. A ja sam prepuštena samoj sebi, nema više osobe koju mogu za svaku sitnicu vući za rukav i pitati "A što sad?"... (mislim, nije da sam to non stop radila, nemojte krivo shvatiti, NISAM NESPOSOBNA, pobogu...) Žena je inače totalno spaljena i super mi je bilo raditi s njom, pa će mi i to jako faliti...
Kako mi reče šefica (hm, možda da i nju počnem pisati s velikim početnim? Ajde, može), dakle, kako mi reče Šefica, "Sad smo samo nas dvije". Pitala me i hvata li me panika, iskreno sam rekla da malo da. Vidjet ćemo...
Zaista se nadam da neću ništa zeznuti... Frka me je, ali nadam se da će biti ok - naposljetku, najgore što mi se može desiti je da dobijem otkaz, zar ne? (GRIZEM JEZIK, EVO, GRIZEM GA, NE DAO BOG...)
U tom, nadam se pozitivnom tonu, završavam ovaj zapis...
(btw, rekao mi je Lik sinoć da ipak nisam normalna, da sam i ja perverzna... a eto, što tražih, to i dobih...)