Lady of the Lake Scrolls

Naime, jučer sam umjesto da radim (i po poslovičnom običaju visim na netu u svakom trenutku slobodnog vremena), izašla na jedan ispit (direktorica mi je odobrila slobodan dan...) skupa s Divom (s kojom obično i učim jer se super slažemo u tome i jako nam dobro ide kad učimo zajedno), i ne samo da smo ga položile, već smo obje dobile 5 i (moje skromno mišljenje) oduševile profesoricu svojim proširivanjem tema za odgovaranje - točnije, odlučile smo joj dati perspektivu naše struke o nečemu o čemu smo odgovarale, tj. o utjecaju Interneta na društvo - specifičnije, igranju uloga online.
Tako da sam jučer slavila... Nije više devet ispita do kraja, već osam!.. Točnije, priuštila sam si knjigu iz knjižnice - "Neizgovorena priča" od meni najdraže Viktorije Faust :-)))))))))) Mučena grižnjom savjesti, posudila sam i jednu knjigu koja mi je literatura za sljedeći ispit. Za svaki slučaj;-)
Fali mi moj Joe jako... Već se dva tjedna nismo vidjeli, on je u međuvremenu završio edukaciju na koju je išao i položio završni ispit (jer, mislim da sam zaboravila napomenuti, moj je najdraži kuhar - moj privatni goli kuhar, he he...)... baš me zanima je li ijednom bacio pogled na ovo ili mi vjeruje toliko da neće ni na ovaj način provjeriti mutim li štogod s Likom iz doma... ;-) Zezam se samo, ja sam vjerna kao pas (ne da sam uvijek bila...).
Kad već spomenuh Lika, on za dva tjedna seli u drugi dom... šmrc... a tko će nas sada zabavljati i uveseljavati i šokirati i kad nam je dosadno i kad nije, i kad to želimo i kad ne?... Jučer se, u nedostatku Zmije u sobi, prešaltao malo na Kapljicu. Ona je bila apsolutno ambivalentna prema njegovim nastojanjima. Bože, kako su takve stvari zabavne!
Doduše, naljutio me u jendom trenu... više pogodio... Rekao je, naime, za Zmiju da se voli seksati, za Kapljicu da je perverzna, a za mene da sam - NORMALNA! Kad sam se začudila an to, rekao je "Pa da, ti si u biti u svemu tako normalna". A meni je došlo da se rasplačem... Zar je moguće da sam se od one lude i divlje frikače koju sam tako voljela i koja je bila tako uvrnuta i na svoju ruku, pretvorila u osobu koju ljudi smatraju NORMALNOM? Jer, da razjasnim - moj je moto godinama bilo nešto što je jednom zgodom izjavila Gillian Anderson: "NE ŽELIM BITI NORMALNA. NORMALNO JE ZA MENE PROSJEČNO, A JA MRZIM PROSJEČNOST". I sada, postanem upravo to... normalna... prosječna... OBIČNA...
Ne!, buni se sve u meni, Lik me zapravo uopće ne zna, on vidi samo ovu fazu u mom životu kad sam počela raditi posao koji je dovoljno kompliciran i odgovoran da si ne bih mogla dozvoliti neispavanost, mamurluk ili slabu koncentraciju, on me zapravo ne pozna, ne zna koje se uvrnute stvari znaju rojiti u mojoj glavi, ne zna da sam sve samo ne obična, ne zna moju prošlost koja je puna stvari koje normalni i obični ljudi ne rade, ne zna za moju istinsku sadašnjost koju ispunjavaju fenomeni i koje većina ljudi ne zna i ne vidi (ili ne želi vidjeti), ne zna... nisam takva...