četvrtak, 07.09.2006.

23:28

nakon dugo vremena

ne da mi se pisat veliko slovo, ne da mi se pazit na pravopis tipfelera etc. hoću samo ovo napisati i idem offline.... iscrpljen sam i fizički i psihički...

nisam blog napisao nekih dva tjedna, ako ne i više. puno se toga dogodilo otkako sam ponovnoodselio u os: dva ispita i dva kolokvija. u biti jedan, ali pisan dva puta... i sve sam popadao... neke sam odustao ali i dalje mi se ne piše dobro. udario sam tempo učenja, ali nikako dami nešto ostane u glavi i muči me taj osjećaj da neću imati dovoljno vremena. no više ni sam ne znam što me tjera...

jedna od velikih stvari koje su mi se dogodile prvi tjedan mog nepisanja bio je i moj rođendan. hm.. da. velikih... rođendan sam proveo sjedeći na onom usranom,neudobnom krevetu u mom kvazidomu i učeći srednju i jugoistočnu europu u srednjem vijeku. i jel mi koristilo? naravno da nije.

stvarnost koja je oko mene činila tlak od kojeg sam se gušio s vremena na vrijeme bi procijedila pokoju iskrenu čestitku za rođendan, sms, i slično, do tog poziva. i tko je bio? nyka. ona nyka o kojoj sam pisao u prvim postovima ovdje.. čestitka i ovo-ono, da se javim kad budem u os... "ja jesam u os"... da se nađemo... "što radiš večeras?"


i tako smo se nyka i ja našli, da ju častim kojom cugom pa barem neako proslavim taj rođendan. uostalom, i tako je rekla kako okreće novi list i kako bi mi željela neke stvari u lice objasniti...

... nakon višesatnog razgovora zaključili smo da taj novi list nije ništa posebno drukčiji od ovog.... i među ostalim smo priznali konačno da među nama opstoji ta kemija, napetost... u bilo kojem pogledu privlačenje... ali ona se suzdržavala od svega, jer, kako kaže, svjesna je da zbog nje to ne bi dobro završilo s nama, i u tom trenu sam se i složio s njom... cura ima tendenciju pojaviti se i nestati, iz bilo koje situacije... pokazao sam joj ono pismo koje sam objavio tu... par suza i priznanje da je ona princeza ili nimfa... još nismo odlučili što zapravo je....


morala je kući,pa smo krenuli i usput stali i sjeli na skele skate-parka da zapalimo koju... promatrao sam ju, pričao s njom, i još više ju promatrao... takosam ju želio zgrabiti, poljubiti i više ju ne puštati... ali nisam... poslje sam ju dopratio do stana, i opet sjedili pred zgradom, i opet nije ništa bilo. nije da nisam imao prilike, neg jednostavno nisam mogao... valjda iz neke suzdržanosti glede te njene teorije kako bi onda sve ošlo u kurac. iako mi nije bilo jasno da u takvim situacijama blokiram, pa bar nikad nisam imao problema s tim...

i tren kako je zatvorila vrata zgrade, shvatio sam da je to to. u roku sekunde sam imao plan za ubuduće glede nje. u biti neću sada početi onovo ju napastvovati porukama, ili zvati van i sl. čekat ću da vidim koliko joj je stvarno stalo (tj. koliko je istina što je sve pričala). ili će se ona javit ranije, ili ću joj se javit kad mi knjiga izađe, i to će onda izgledat kao nešto vlo hitno da se moramo naći što prije, da nemam vremena sad objašnjavat... a kad dođe, onda ću joj tutnit u ruke knjigu, i poljubit ju... doduše, neznam da li tim redom, ali će sigurno biti.... jer shvatio sam kolikomi je život kratak. imam 21 godinu, život i budućnost mi propada, i ne želim se do kraja života pitati kako je moglo biti. bilo da prekinemo ili ne bude ama baš ništa, ma bilo da ona postane majka moje djece, barem ću znati da sam probao... i nešto ću naučiti iz svega toga. pretjerano sam okružen negativnim stvarima i makar taj tren, doživjet ću nešto lijepo.....


i time zaključujem prvi od dva tjedna koje nisam pisao ništ...


a ovaj drugi, sad tjedan koji prolazi, nije donjeo ništa novo, učenje... eto, bio sam u stanu kod josipa i matka (onaj post oko izdaje i glede matka etc.) samo što matka tamo nije bilo... prespavao sam dvije noći.... majko mila, rupčaga. dobra lokacija, ali rupčaga... jeftin stan ali skupo grijanje... struja. termo akumulacione peći... fuj... smeće. slabo grije i guta struju


osim toga, bratstvo se počelo lagano okupljati u os (jedi pimp academy - studentsko bratstvo, mi smo prvi, ak se ne varam... pist ću još o njemu u budućim postovima... našli se na kavi, u loži (frendov stan ;) ) zajebancija i rasprave što ćemo s ovom godinom. gubimo dva člana vijeća (sam vrh), pa smo dogovorili studentsku novu godinu (party i opijanje dan prije početka predavanja... odbrojavanje i te finte), ali preije svega moramo pričekati dok se svi okupimo, dogovorimo novo vijeće, novi dnevnik bratstva, i sve finte, a zatim možemo organizirati nove partije... na zadnjem je bilo 90ak ljudi i cca 150 litara vina (slavljenik je za rođendan dobio pivsku bačvu od 50l punu vina, a ostalo su ljudi donosili)... raspašojka i razbijačina od partya... muški su bili na licitaciji... mnogo prodano, malo zarađeno (jebiga, ljudi pijani, licitator pijan... jebiga).. vjerojatno ćemo opet smislit taku neku pizdariju opet... a vidit ću...


trenutno razmišljam amo o ispitima, učenju i tome kako ću okinuti ako ne bude bio bezuvjetni upis... a u slobodno vrijeme razmišljam o nyki... i to mi je život.... počelo je kao uvertira tokom ljeta, sad se razvija (vrlo loše) i uskoro će biti vrhunac... pa onda rasplet i pucanj mojih živaca.....


ajd ljudi, pazite na sebe i mislite mal više nasebe da vam se vake pizdarije ne dese... znam da sam slabo, malo i šturo pisao, al jebiga, jedva gledam...


p.s. hvala na svim čestitkama, potpori, i komentarima... osim:


-dibo, sunce ti tvoje.... ko je tebi, crncu dao komp u ruke?

-vlatko... erm, whaever.... i dalje bacam bolje od tebe!

-ostali... živi bili pa se nakrivili!

oni koji mi zadnjih dana malo i po gradu i po faksu seru oko mog jezika neka najprije poslušaju što sam ja rekao a ne da igraju igru pokvarenog telefona, kevu li vam, znam šta sam reko i iza tog stojim... ono što ste vi čuli je to moje + malo dodano + pokvareni telefon.... notorna laž....

<< Arhiva >>