- 
- 
- 
JJ-ove baljezgarije umjesto pisanja u dnevnik
17.05.2006., srijeda
hebo pare ako nemas drustvo ili sta ce ti pare kad imas drustvo iliti moj putopis
|
dakewm kako je krenulo sve cesce nekako radim na relaciji korisnici - ja vec polako znam rutinu... polako skidam sunchanice* kad dodjem u hlad metalne konstrukcije koja mi kaze da ulazim u drugu drzavu.. toje nauceno iz mnogih prelazaka jer kad vide naocale vec i carinici i policajci malo vise podignu obrvu i provjeravaju ... u glavi mi svira... pjesma.... procitajte je na kraju... razmisljam d ali ce mi ovo postati rutina za nekoliko mjeseci... mozda... ako budem neke srece.. ili je to nesreca... ili sreca? ili je mozda samo to zapisano u zvijezdama (e ovu pjesmu necu citirati ) i tako ja se vozim... razmisljam, stvarno sam trebao uzeti onaj hendsfri ... nema veze uskoro stizem... neugledna gradjevinica, vec mi je poznata... samo treba skrenuti na pravo mjesto... tu se radi... polako skuzim da su me malo nahebali... malo vise...al da ne sitnicarimo polako radim , idem na drugo mjesto tamo isto radim... u putu me zovu"cuj imamo problema, ne mogu vozim, a da te nazovem, moze z a10 min, ok" za 10 minuta sam na svu srecu prolazio tu i stao... ovi se ne mogu nacuditi sretni, ne mogu vjerovati :) krece zezancija , obecajem da cu svratiti u povratku.. svracam i uzivam u momentu dok poslije iznenadjenja dolazi osmjeh na lice... "ipak nekome vrijedim nesto" pomislim, dobro ne tim biranim rijecima, al sad biram da opet ne spadnem u neke tamo zabranjene teme pa da me pola ljudi ne moze citati secem se polako dan je prekrasan... propupale cure samo prolaze razmisljam se.. da li je istina da j etrava u susjednom dvoristu zelenija ili ja doma samo nemam vremena stati pomirisati ruze... odradjujem i taj dio posla... vracam se nazad kako sam i obecao, mrzim kod ljudi kad daju rijec ili nesto obecaju pa to ne izvrse zato pokusavam sve izvrsiti... upadam u najgoru guzvu, pomazem da sve srede u medjuvremenu samo klimaju glavom dodji, dodji u susjednoj prostoriji sve je spremno za veselicu... a preko volje ulazim tamo... preko volje sam iskreno i isao na ovaj put... stolovi su spojeni.. razmisljam se" ne opet neka isforsirana veselica gdje se svi kao za novu godinu trude biti veseli" ali ovdje ne... uz divne miomirise janjetine (koju btw ne pocinjite jesti ako nemate cackalice u blizini ) i raznih tekucina sve se prebacuje na salu sve super ne vjerujem.. ovako sam se ja zezao samo u srednjoj... nema puno love u tom drustvu... ali svi se zezamo jer smo isti... po zezanju,navikama samo neke minorne stvari stoje izmedju nas... razmisljam kako sam se tako zabavljao samo dok se nisam nadao da cu se zabavljati.. klasika zar ne? ili murphy, al ovo je pozitivni murphy - ovo je marfi :)))) razmisljam da li bih stvarno mogao ovdje zivjeti? ne znam, predstvavlja veliki zalogaj ma neznam vidjet cemo... kismet je to.. sljedeci dan idem dalje... ne dalje..idem nazad... polako..razmisljam sto se desilo sa mojom domovinom kad moram otici u drugu zemlju najesti se Krasove cokolade...nesto opako, kad druge zemlje djeluju primamljivije.. Saputnik Na granici sam bio posle ponoći. Mrak je moja boja i tu nema pomoći. Carinik, jos dečak, klimnuo mi glavom zvaničan i krut i samo lupio pečat: "Sve u redu, laku noć i sretan put". Put se odmotava k'o dugi sivi šal. Sutra će se stare koke picnuti za bal. Takav dan se pamti, petnaest godina u vetar poslatih, dolaze svi maturanti al' će neki neke teško poznati. Dosadne proslave mi dođu kao kazna, ali svejedno, idem, možda najzad saznam: Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava. Nije mi se javila nikad više. Magija je prestala, negde mi je nestala kao leptiri pre kiše. Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su, "Oni su odselili, nemoj zvati". Ostao je samo lik, mali verni saputnik, mali svitac srebrni da me prati. Promiču dani kao jablani uz drum. Jutro već miriše na vanilu i na rum. Gde su? Kako se drže? Baš da vidim šta je s dobrim đacima. Oni se potroše brže, mi smo nekad bili generacija. Dosadne proslave mi dođu kao kazna, ali svejedno, idem, možda najzad saznam: Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava. Nije mi se javila nikad više. Magija je prestala, negde mi je nestala kao leptiri pre kiše. Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su, "Oni su odselili, nemoj zvati". Ostao je samo lik, mali verni saputnik, mali svitac srebrni da me prati. * - naocale za sunce |
0