- 
- 
- 
JJ-ove baljezgarije umjesto pisanja u dnevnik
02.04.2006., nedjelja
hej
|
svima dobro jutro... ili laku noc... ili samo osmjeh... Bezdan Nema me više u tvojim molitvama, više me putem ne prate. A noć mi preti, ponoć i pusta tama, kad me se samo dohvate. Više me ne voliš, kad se vraćam nisi budna, ne goriš, gasne naša zvezda čudna, lažna srebrna stvar. Daleko putujem, vetar nudi neke rime, kupujem, pristaju uz tvoje ime, dva-tri stiha na dar. Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš, plaši me koga pominješ. I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš, kao da opet počinje... Ali me ne voliš, to se uvek drugom desi, govoriš, ali više ne znam gde si, da li neko to zna? Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska! Gradio ispod gradova od peska dubok bezdan bez dna. stavio sam slusalice... pustio rnd u winampu i sad mi svira ovo... isam mislio da ce mi se ovo desiti... Lunjo :* idem s eumiti i u krevet.... moram otvoriti blog sa zeljama za laku noc pa sa pjesmama dana i sazeljama za novi dan.. i ove baljezgarije bi ostale samo baljezgarije... mislim da bi to bilo dobro... :) ali opet kako bih baljezgao bez pjesamam i zelja? nikako .... jednoj princezi u snovima laka noc i nek bude bolja no sto sam ja... hebao me Balasa i Bezdan, zasto sam morao pustiti jos jednom da krene ispocetka? stvarno sam neki mazohist u sebi :) i naravno ova pjesma... Saputnik Na granici sam bio posle ponoći. Mrak je moja boja i tu nema pomoći. Carinik, jos dečak, klimnuo mi glavom zvaničan i krut i samo lupio pečat: "Sve u redu, laku noć i sretan put". Put se odmotava k'o dugi sivi šal. Sutra će se stare koke picnuti za bal. Takav dan se pamti, petnaest godina u vetar poslatih, dolaze svi maturanti al' će neki neke teško poznati. Dosadne proslave mi dođu kao kazna, ali svejedno, idem, možda najzad saznam: Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava. Nije mi se javila nikad više. Magija je prestala, negde mi je nestala kao leptiri pre kiše. Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su, "Oni su odselili, nemoj zvati". Ostao je samo lik, mali verni saputnik, mali svitac srebrni da me prati. Promiču dani kao jablani uz drum. Jutro već miriše na vanilu i na rum. Gde su? Kako se drže? Baš da vidim šta je s dobrim đacima. Oni se potroše brže, mi smo nekad bili generacija. Dosadne proslave mi dođu kao kazna, ali svejedno, idem, možda najzad saznam: Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava. Nije mi se javila nikad više. Magija je prestala, negde mi je nestala kao leptiri pre kiše. Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su, "Oni su odselili, nemoj zvati". Ostao je samo lik, mali verni saputnik, mali svitac srebrni da me prati. |
0