- 
- 
- 
JJ-ove baljezgarije umjesto pisanja u dnevnik
29.01.2006., nedjelja
da ne se kaze da ne baljezgam....
|
:) ovaj citat ili parafraza mi se urezala jos jucer a danas dok gledao reprizu morao sam napisati .. "zivot gradi sebi dva gruga, jedan unutar drugog i mi se grcevito drzimo z aunutarnji krug a sve sto zelimo je da se pustimo,,, i da slobodno padamo i da vidimo dje cemo sletjeti..." iz serije Everwood... dobor dobro mnogi ce reci klasicno duboko umno gledanje pop kulture... ali... da ja krenem malo :) Zasto je to tako? pa pod jedan... mozda okolina koja uvjek kaze "prati i drzi se pravila i sve ce ti biti ok ". Budi miran i pazljuiv u skoli,prati predavanja,to ce biti dobro za ocjene, pa ces lakse na faks i dalje u zivotu ce zti biti lakse... ali guess what to je samo sarada kako bi te se odrzalo mirnim na satu da profesori lakse mogu odraditi svoj posao... tesko da moze biti nesot tako :) pod dva: nasa prijasnja iskusva ,dok smo se pustali od sigurnosti tih ktugova zivota. kad se uvjerite da je ipak rizik propasti "razuman2 u odnosu na ono sto mozes dobiti... bliskost,ne-usamljenostmosmjeh,ljubav,zagrljaj,poljubac cakk... svasta nesto tako.. I onda ako popustinesto u toj neizvjesnosti i ti tresnes u beton stvarnosti sve teze i teze se odluciti i nagovoriti sebe na pustanje tih sigurnosnih krugova zivota..... i na kraju da ne pisem ponovno... uvjek se nasmijem reklami za tele2 ono gdje od nekud iskacu oni koji navijuju u bojama tele2 i vicu imena nasih rukometasa... ;) reklama je zakon :)))) iojesma dana... Ostaje mi to što se volimo Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu, k'o u ruskom romanu, tačno tako. Ima ženu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno. U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe, samo onda, uglavnom, kad nešto slavi. On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže: "Nisi bio odavno". I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla. "Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš". Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto, vidi nebo i zemlju, ma ima pravo. Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli. Mada smo učili istu grubu životnu školu, mi smo nekad daleki, pa to je ljudski. Svako nosi u sebi nekog svog malog boga kom se potajno moli. I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla. "Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj". Moj drug iz detinjstva se oženio zelen, al' je imao sreće, ja vidiš nisam. Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne, neke potpuno strane. I sve mi se čini da ne postoji način da mu objasnim tebe, jedinu pravu. Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu može svašta da stane. I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledecoj litri. Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla. "Avantura", kaže on, "Šta ti sada ostaje?" Ostaje mi to što se volimo, što se volimo. "Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje". |
0