- 
- 
- 
JJ-ove baljezgarije umjesto pisanja u dnevnik
15.03.2005., utorak
zanimljivo stivo
|
daklem jucer sam se vratio sa puta i crknut legnem na trosjed... na kapcima pored mene jos promizu neki pejzazi... i zaspim i probudim se poslije sat vremena ne znam zasto i onda mi padne na pamet zasto biti necija druga violina, safety break a jok rekoh sam sebi :) mozda onoj pravoj... al kao sto rekoh ona osoba prava ovisi od trenutka U kojem se nalazimo i to je to znaci postoji vise pravih osoba a postoji i neka pravija od drugih... a mozda ta drga osoba ima neku praviju osobu od tebe... filozofiram idem opet na put :)))))) a da pjesma Nisam bio ja za nju Volela je klasiku i jazz, čitala je, pretežno, Perl Bak. Njen je praded bio ruski knez, došao je sa Urala čak. Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Ne, nikad nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Prošla je, uglavnom, čitav svet, London, Pariz, Amsterdam i Rim. Vozila je plavi "Renault 5", ma, vozila je pristojno, sasvim. Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Živela je kao sat. Strogi plan za svaki dan. Želela je znati sve: "Šta se zbiva? Ko se muva?" Ja sam sasvim drugi tip, o, tako divno slobodan, baš ma briga za njen krem. Eto, to je to. Baš i ne bi bio neki brak, kad je ženin idol - čika Freud, a njen suprug površan i lak, fudbal, coca-cola i Pink Floyd. O, mama, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Sretnemo se ponekad. Pita me šta radim sad, ispriča mi ukratko, šta se zbiva, ko se muva. Kažem joj da tugujem, kartam se i lumpujem, s oblacima drugujem, ona kaže: "Sam si tome kriv". Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. |
0