never lose your faith
... ima dana kada neznam šta ću sa sobom...
...mislila sam da neću više pisat ovaj blog (a zapravo nikad ni nisam) al eto! kao što naslov kaže ja danas fakat neznam kaj bi sa sobom
pa me evo tu
! kao što sam rekla, skužila sam da blog nije za mene
nije da nemam inspiracije, toga se uvijek nađe
, ali nemam ja živaca zapisivat tu svoje misli, probleme i dileme... ja to rađe zadržim za sebe, i to je vjerojatno moj najveći problem... al to nije ni bitno. iako sumnjam da ću nakon ovog posta redovito pisat, možda koji put napišem nešto dubokoumno, kad će mi bit ko danas
! pa, eto, neznam dal se događa samo meni, al stvarno ima dana kad ja neznam šta ću sa sobom (to me uvijek podsjeti na pjesmu Prljavog Kazališta)... sve mi je dosadno, niš mi ne ide, sve mi ide na živce
... općenito neznam kaj se događa samnom, rijetko nađem nešto kaj će me razveselit, onak za pravo... onda sama sebi kažem: pa imam 15 godina, ak se sad neću ludirat, izlazit... kad ću?? al meni se to jednostavno neda, nemam volju i neznam kak da ju nađem??? nije da sam ja u nekoj depresiji, mrzim cijeli svijet ili tak nešto, samo sam bezvoljna... ali nekad čovjek mora nabaciti 
na lice i pravit se da je sve je super, iako nije... znam par primjera, kada ljudi ne skidaju taj lažni osmjeh od uha do uha NIKADA, a to je već pomalo bolesno
... jer je nemoguće da je svima uvijek sve savršeno i da nemaju loših dana...
al evo, ja sam se pišući ovo nešto, uspjela malo oraspoložit, tj. zaokupit. pa je ovaj blog uspio nečem poslužit a i naći ću ja tu svoju izgubljenu volju, bar se nadam!
sad bi ja kao trebala pozdravit one koji me čitaju, a pošto takvih nema (jer nemaju niti kaj čitat) nemam koga pozdravit!
ipak
), nemogu se baš svrstat u te neke, meni glupe, stereotipove (tipa metalka, rokerica itd.)...