...Nevernik...

06.07.2006., četvrtak

Zrela se breskva nebom cepa

Evo da napišem neki post, da neki ne umru ili da ne pomisle da sam ja kojim slučajem otegnuo papke... nisam, samo u zadnje vrijeme provodim jako malo vremena, što i nije toliko loše... sad bi neki htjeli da pišem eseje o tome kako je prošao rođendan, jedino što mogu reći bilo je jako dobro, bilo bi odlično da su došli svi na koje sam računal i da nije kiša počela padati oko 12 sati, al' nas ni kiša nije omela i fešta je bila do jutra... oko 4 ujutro je bio pool party, srećom niko se nije utopio, a zadnji "gosti" otišli su ujutro u pola 7 kad smo već svi zaspali vani za stolom... ja sam odspavao neka 2 sata i vec sam morao na put za Mađarsku jer sam imao nastup tamo... sam sebi se divi da sam sve to uspio izdržati, popilo se i više nego se može, al' samo jednom se živi... Ja sam babin sin je dinac, mater svima, uzet ću je ma da samo bluzu ima... Tu pjesmu su mi sestre dale svirati na radio uz sve ostale želje... I tako prođe i ta veselica i sad dalje slijedi, neznam dal bi to nazvao odmor ili neka vrsta odrađivanja obaveza, al' kad se sve skupa zbroji i oduzme dođe na neki odmor uz pokoju obavezu... Tako već sutra ujutro odlazim za Mađarsku (opet, prokleta mađarizacija ) i nema me do ponedjeljka... Znam da vam već suze naviru na očima dok ovo čitate, al' već sam u ponedjeljak natrag doma... I onda sam doma sve do četvrtka kad se nastavlja moja turneja, samo ovaj put ide se u južnim smjerovima, u Dalmaciju, točnije u Makarsku i Dubrovnik i opet me nema tri dana... (Propalo je ono da se ide u Split, pa svima iz Splita kojima sam obećao da ćemo se naći, neki drugi put)... Sad već negdje ronite u suzama, al' čitamo se mi u međuvremenu.. Kad se vratim ondak sam doma do 27.7. a o dalje ću pisat kad dođe vrijeme za to... Potrudit ću se napraviti neke dobre slike pa da malo vidite dio te ekipe i atmosfere... Sad mi još ostaje da se malo odmorim, spakiram i za navečer planiram još neku cugu u gradu i to je to... Od svega ovoga nezam kolko ima tu zanimljivosti, neki će mi faliti, neki mi već sad fale, a neki mi već duže vremena faliji, al' to je već priča druga, to na moj račun ide... Nego ne preostaje mi ništa drugo za reči nego da se odmorite i zabavite koliko je to moguće.... Moram da idem sad, bo'me, nije mi lako, al' bolje tako, da ja krenem polako. I za kraj ... Spusti svetla, oduzmi gas, smešnih stvari se bojimo. Misliš da neko pita za nas? Kao da ne postojimo. Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k'o dudove. I polako nas uči brod na te plišane sprudove. I sanjaj...

- 15:43 - Komentari (2) - Isprintaj - #