...Nevernik...

20.04.2006., četvrtak

Zašto radiš to?? Zašto ljudi nemogu biti tolike "face" pa ti reći ono što te ide i ono što misle o tebi pred tobom da to čujem iz njihovih usta, a ne da saznam sve od nekoga drugoga i onda kada mislim da je neko zbilja ono super i sve dobro saznam da je to samo maska na licu, a da se ispod te maske krije neka sasvim druga osoba... Zar je toliko teško reći nekome u facu ono što ga ide, a ne da rade njemu iza leđa i pričaju neke druge stvari...?? Ako ti već neko nije drag, a ne želiš mu to reći onda barem drži to za sebe i nemoj se praviti da ti je super, kul, ako ti nije... Ja se sigurno neću naljutiti ako mi neko kaže u lice ono što mu smeta, naravno ako je to istina... I mislim da je teže reći nekome da ga voliš i prići mu nego da mu dođeš i da ga iskritiziraš, jer kad ga već kritiziraš onda ti i nije toliko drag pa ti je lakše reći... I zbilja mi netrebaju takvi ljudi, al' kako uvijek ja moram ispasti budala?? Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu, k'o u ruskom romanu, tačno tako. Ima ženu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno. U poslednje vreme ja ga vidjam sve ređe, samo londa, uglavnom, kad nešto slavi. On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže: "Nisi bio odavno". I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla. "Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš". Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto, vidi nebo i zemlju, ma ima pravo. Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli. Mada smo učili istu grubu životnu školu, mi smo nekad daleki, pa to je ljudski. Svako nosi u sebi nekog svog malog boga kom se potajno moli. I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla. "Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma koješta", gundja on, "dodaj bokal stari moj". Moj drug iz detinjstva se oženio zelen, al' je imao sreće, ja vidiš nisam. Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne, neke potpuno strane. I sve mi se čini da ne postoji način da mu objasnim tebe, jedinu pravu. Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu može svašta da stane. I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla. "Avantura", kaže on, "šta ti sada ostaje?" Ostaje mi to što se volimo, što se volimo. "Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje". NE NE VOLIMO SE, NETREBAŠ MI I OVO SMEŠNO POSTAJE... Nego da sada pređemo na vedrije teme.... Nova svirka nenormalnih... Da ponovimo 28.4. Rijeka, 29.4 Labin, 30.4 Zabok Više o mjestu održavanja i prodaji karata na www.balasevic.org i balasevic blogu. Nego meni interesantan je Zabok i vrlo vjerojatno ću ići, ide li još neko?? i

- 20:32 - Komentari (3) - Isprintaj - #