3.
ljudi došlo je do par promjena u boxevima, ali to ne mijenja tok priče. samo da znate da je Doma sad Cloud Strife, Kony Reno Konrad Janiful, Michael Strife Michael Doe/Vincente Valentine. još ću ubaciti koju curu unutra. ako oćete, morete se prijavit za lika.
iz sjene je izašla visoka prilika. duga crna kosa mu se spušta niz leđa, lebdi kroz zrak. lice mu je zaklonjeno, a na njemu crveni plašt. dolazi do mene. laganim korakom. koraci mu se polako i vuku po zemlji. poput sjene. nečujno i sasvim čarobno. oči su mu smeđe, na djelove se čine crne... da, to je on. sigurna sam. ali zašto ne pokaže lice? zašto se ja sad ne sjećam njegovog lica iz sna?
my eyes are bleeding from the fear that's inside,
došao je sasvim blizu mene. stojim na mjestu. čekam ga. zašto? zašto se ne pomaknem? okrenem? odem? na samo je 2 metra. drhtim? zar me strah? ne... uzbuđenje? možda.
when you took what was mine,
došao je do mene. stojimo 10 cm jedno od drugog. gledamo se u oči. viši je od mene za pola glave, 3/4 glave, ali cijelu ne. zapravo, ovisi čiju glavu uzmeš. pismo s njegovim imenom je proletjelo kroz zrak. vjetar je zapuhao. njegov crveni kaput, plaš... što li je već... se zanjihao iza njega, a moja kosa prema njemu. desnom je rukom maknuo moju kosu s mojeg lica. stavio je i desni dlan na moj obraz. gledao me. oči su mu zasjale. ne čini mi se psihički loš, a fizički da ne pišem.
no voice to be heard!
u isto vrijeme smo se odmaknuli jedno od drugog par koraka. ja sam se okrenula njemu leđima. osjetila sam njegov pogled na meni. stresla sam se. u ušima mi odzvanjaju Bulleti. mirnim sam korakom nastavila dalje. ružu i dalje držim u ruci. okrenula sam se. gleda još u mene. na kraju se okrenuo i tihim korakom otišao. nastavila sam put do dvorca.
where'd you run to?
walking in shadows,
watch the blood flow,
- KUJO JEDNA GLUPA BUDI SE!!! - Anna me puknula jastukom. dignula sam se.
- koji je tebi kurac? -
- KAKO SE USUĐUJEŠ??? -
- što san sad napravila? -
- OTIŠLA SI SINOĆ I MENE OSTAVILA ODI DA SE BRINEN DI SI, ŠTO SI... SHVAĆAŠ LI KOLIKO SAN SE BRINULA??? - derala se na mene.
- oprosti, ali... -
- MA KAKVO ALI, ZABRANJENI SU TI IZLASCI MISEC DANA!!! - blido san ju pogledala. - sorry, uživila san se. - dodala je. - ali stvarno se diži. -
- zašto, pa nedilja je? -
- jučer bila!!! danas je ponedjeljka. -
- što? - ustala sam se i potegnula glavom u neku dasku, te se opet srušila.
- prvi sat OOMS. diži se! doručak je već proša. -
- što me nisi prije budila? -
- tila san, ali ti se nisi probudila. - dodala je. još sam se malo vrtila po krevetu, pa sam (kad sam vidjela da OOMS počinje za 20 minuta) skočila iz kreveta, na brzinu se obukla, sredila, uzela knjige i izjurila iz spavaonice. ostalo je još 10 minuta, a ja jurim hodnicima. baš super, zar ne? onda sam se sjetila onog stranca. zaboravila sam gdje idem i... zabila se u zid.
your bodies weakining, walk to the light,
those painful times, so alone so ashamed,
I'm not coming back, there's nothing to gain
- a u kurac! - viknula sam. skupila knjige. po prvi put (od mnogih zabijanja u zid u jurnjavi) nisan dobila nikakvu ranu. učinilo mi se da čujem nečije korake. okrenula sam glavu. ostalo je još 5 minuta. opet sam se zabila u zid. srušila sam se na pod... ali i zid se skoro srušio na pod.
- pazi drugi put. - rekao mi je neki muški glas i pružio ruku.
- oprosti. - rekla sam mu i prihvatila ruku. s lakoćom me digao na noge. skupili smo knjige. kad sam išla uzeti knjige od njega sam ga pogledala. odstupila sam korak iza i knjige su mi pale na pod. crna duga kosa mu pada niz leđa, oči su malo smeđe, pa crne, ali opet čarobne, dosta je zgodan, malo viši od mene...
there's no escape from this rage that I feel
- što je? - upitao me i ponovno skupio moje knjige, te mi ih pružio.
- ma samo me podsjećaš na nekog. - bacila sam pogled na sat. - fak, sorry lik al' iman još 3 minute do OOMS i neću stić. - rekla sam mu i pokušala proći pokraj njega, ali me povukao za ruku. stala sam. - si ti mene razumija? -
- jesam. OOMS ti je tu. - pokazao je na učionicu OOMS. - uvijek je i bila. - krenuo je sa mnom.
- pa di ćeš? - upitala sam ga.
- otpratit te. usput, ja sam Michael Doe... a ti si...? - pružio mi je ruku.
- Aicha Marvolo Riddle. - rekla sam mu i prihvatila ruku. tako je hladna, ali opet godi. - koja si godina? -
- 6. ti si 5. pretpostavljam? -
- da. - ostala je jedna minuta.
- idi, ako se vidimo... pričat ćemo. - okrenuo se i poput sjene otišao. ušla sam u učionicu.
- SJEDNI PRIJE NEGO ZVONI!!! - viknula je Anna i povukla me.
- ovdje nikad ne zvoni. - rekla sam joj kad sam pala na stolicu pokraj nje.
- ovaj... da. - rekla je i zacrvenila se.
Vic je sjedila s nama za stolom. sa Gryffindorima imamo sat, pa je tu i Lana. Anna je cijelo vrijeme bila nekako odsutna, pomalo crvena i cijelo je vrijeme nešto crtala.
- što je njoj? - upitala sam Vic.
- love... - rekla je ova tiho i meni su skoro oči ispale. koliko god ja znam za Annu nikad nije bila zaljubljena, a ewo je sad... sjedi niti pola metra od mene i zaljubljena do ušiju.
ej, kravo
ej
što ti je?
ma ništa
ljubav?
što? ne???
Anna, Vic mi je rekla
a on je tako sexy
da
znaš za Murtaga
ne, ali si mi ti sad rekla
prostrijelila me pogledom.
- nikome ni rič. -
- neću, časna... moja. - ona je okrenula očima. - a di je? -
- 6. je godina. - dodala je i zacrvenila se.
where'd you run to?
walking in shadows,
watch the blood flow,
završila je današnja nastava (imali smo samo blok sat OOMS i blok sat Napitaka), a ja nisam vidjela M od Murtaga. pa tako je došlo i vrijeme za ručak. Vic, Anna i ja smo se zaputile u Veliku. kakav bi to bio dan da nismo vidjele Jenny, Lanu i Nic.
- ej!!! - viknula je Jenny u svom otkačenom obliku osobe.
- ej. - rekle smo joj nas tri u glas.
- gdje su ona dva? - upitala nas je Lana. nas tri smo se pogledale. tek smo sad shvatile da Clouda i Rena nema s nama.
- nemam pojma. - rekle smo opet u glas.
- što je ovo? neka točka za predstavu? - upitala nas je Nic i mene poškakljala na što sam ja poletjela 3 metra uvis.
- mrš. - rekla sam joj tiho i namrgodila se. mrzin, ali MRZIN, kad me netko škaklje.
your bodies weakining, walk to the light,
those painful times, so alone so ashamed,
I'm not coming back, there's nothing to gain
- oćemo ić' jest' il' ne? ja san gladna. - rekla je Jenny. tek sam onda shvatila da ja nisam ništa jela od... prije nego sam krenula u Hogwarts. osjetila sam glad.
- ajde, proždrljivo stvorenje. - rekle su joj Lana i Nic, te ju gurnula. Vic, Anna i ja smo krenule na drugu stranu. Vidjele smo Clouda i Rena u društvu... Michaela i...
- Murtag. - odahnula je Anna očarano. stvarno, lik nije loš.
Reno nam je mahnuo. i mi smo njemu. Michael i Murtag su se okrenuli. Michaelov pogled je zastao na meni. lagano mi se osmjehnuo, a i ja njemu.
- damn... - čule smo Vic. pogledale smo ju.
- što je? -
- vas čekiraju uvik neki sexy likovi. -
- mda. - rekle smo nas dvi u glas.
- pda... tebe Murtag, a tebe onaj kosac. -
- Michael. - ispravila sam ju.
- ooo pa zna se i ime. otkud to? - upitala me Vic, a ja sam se ugrizla za usnu.
prošli smo pokraj njih i sjele malo dalje.
- znači ta dvojica imbecila su sad s onom dvojicom? - upitala nas je Anna.
- nisu u vezi. - rekla sam ja kao da ih branim.
- ma ne to!!! - uskliknula je ova i puknula se po čelu. - mislim, u društvu. nas su lipo odjebali. -
- a jbg... sranja se događaju. - do nas je došao Reno.
- zašto ne dođete kod nas? - upitao nas je.
- ne, ne, ne, ne, ne... - počela je Anna i ustala se. - nije zbilja potrebno. -
- zašto ne? - upitale smo je Vic i ja, a ona nas je obje prostrijelila pogledom. Reno se zadovoljno nasmijao i odvukao nas do njih. mene je sjeo pokraj Clouda, te je on sjeo do mene, a pokraj sebe je prikovao Annu da ne bi slučajno poblegla. Vic je morala sjesti pokraj ili Murtaga ili Michaela. izabrala je... pokraj obojice, pa se uvukla između njih na što su je oni čudno pogledali, a ona je potonula.
- ej! - pozdravio nas je Cloud.
- ej. - rekla je Anna puna bijesa.
- ej. - rekle smo Vic i ja, a Reno je Anni stao na nogu na što je ova skoro razbila pijat [to van je onaj shit iz čega se jede juha. ne znan kak to reć književno xD tanjur!!!]
possession taking over
- usput. - počeo je Reno. - ovo su vam Michael i Murtag, a ovo su vam Victoria a.k.a. Vic, Anna i Aicha Marvolo a.k.a. Aicha. - svi su se sa svim upoznali.
- vjerujem da smo se već upoznali. - rekao mi je Michael i zatitrao mu je osmijeh na licu.
- i ja... u snu. - dodala sam. Michaelu je osmijeh nestao s lica. gledao me hladno u oči. trepnula sam polako i zagledala se u njega. - nešto sam krivo rekla. -
- ne. - dodao je.
tread!
ručak je završio i Cloud, Reno, Anna, Vic i ja smo se zaputili prema jezeru. naravno s nama su išli Murtag i Michael. na predvorju me Michael povukao za rukav. pogledala sam ga.
- što oćeš? - upitala sam ga.
- zar se ne sjećaš da sam ti rekao da ćemo pričati ako se vidimo? -
- sjećam se. - rekla sam mu i otišli smo od ostalih.
- nisam shvatio ono sa snom. -
- ne pravi se glup... Vincent. - rekla sam mu i on mi je stavio ruku na usta.
- šuti, nitko ne smije znati. - pogledala sam ga.
- zašto? -
- duga priča. ispričat ću ti je drugom prigodom. -
- zašto ne sad? - gledali smo se neko vrijeme.
- u redu. - dodao je.
don't wake me from this slumber.
stay With me
possession taking over
hodali smo dalje jedno pokraj drugog.
- moj otac, Vincent Valentine, je bio ne baš poznata ali velika ubojica u svijetu čarobnjaštva. Ministarstvo zataškava svu tu stvar veoma uspiješno, ali rekli su kako će uhititi i ubiti njegovog sina, a to sam ja. pa se predstavljam kao Michel Doe. za moje pravo ime znate ti i Dumbledore. - pogledala sam ga.
- zašto smo se baš ti i ja upoznali? - približio mi se. ja sam išla unazad, a on prema meni.
- zato jer... - počeo je, ali nije dovršio. leđima sam dotaknula hladne zidine Hogwartsa. on mi se približio.
ewo, dio je previše glup ali dugo nisan pisala pa san napisala ono... da nešto napišen.
† †8† Leave your soul behind...† These purple words...†