detalji su jedini bitni..
kako je metalac posta cajkaš
20 mi je godina, živin u splitu. oduvik. ovaj blog će mi služit ka predložak za izražavanje emocija, zapažanja, događanja, spoznaja..
za početak, taknit ću se noćnog života u već spomenuton gradu. jučer je bija petak. šta znači- ide se bančit. ili ipak ne? druga mogućnost je pobijedila. zbog žalosnog razloga. moji dragi prijatelji (naravno, i ja skupa s njima) se nismo mogli dogovorit di ćemo ić. svaki plan počinje sa- idemo pit a posli ćemo.. i to "posli ćemo" je izazvalo problem. par ljudi je tilo ić u o'hare (skupa sa mnon, naravno) dok su ostali pokušavali bojkotirat tu ideju govoreći da je tamo zagušljivo, pretrpano, sparno.. slažen se s njima, al jebemu, u ovon gradu ne znan za nijedno drugo misto di se ne puštaju cajke a radi do 3-4 ure. možda san nedovoljno informirana. možda san predugo u iston điru. možda popustin navali većine i pređen na cajke. e, to se pak neće dogodit. dok kod buden imala kompjuter sa muzikon koja mi se sviđa, dok god buden imala svoju liniju i cd-ove, dok god buden imala prijatelje koji mi velikodušno prže te iste cd-ove i upoznavaju me s, meni do tada nepoznatin izvođačima i bendovima, dok god buden pri zdravon razumu, neću slušat cajke!
hm.. da.. svi mi griješimo. pa tako i ja. naime, prije kojih 10ak dana san bila sama doma i pozvala ekipu od momka da dođu kod mene. kad ono dođe njih 6. muških. ja pitan-a di su žene? a oni će nonšalantno- doma. s upitnikon na vrh glave san ih posila u dnevni boravak i išla stavit u dvd player film koji su donili. radilo se o krugu 2. neću sad komentirat film, samo ću reć da je čisto sranje. nešto drugo je bitno. a to je da su oni, nakon šta san ja stavila film i otišla u kužinu radit kokice, izvadili dvd i u player ubacili cd sa cajkama. upravo tako. zadrti metalci (trojica) i zadrti rockeri(ostala trojka) su u mom stanu, bez mog dopuštenja išli slušat cajke. ok, kužin ih kad se vikendon naliju i pivaju vucu. on je ipak naš čovik, ima i taj neki nazoviga metal bend, više mu je muzika spradancija.al to šta se čulo iz dnevnog boravka.. ta žena čiji je glas titra ka neka nenaštimana violina, u mojoj glavi slika sisate izblajhane 40ogodišnjakinje.. a iz zvučnika se ori- OPA OPA OPA OPA, TI I JA SMO KATASTROFA, OPA OPA OPA OPA, KAO DA NAS ŽIVOT PROBA; OPA OPA OPA OPA, MALO SREĆE, MALO BOLA, OPA OPA OPA OPA, KUDA IDE PRIČA OOOVAAA.. morala san intervenirat!!
ne radi srbizama. ne smeta mi to, osin toga, čorba mi je jedan od dražih bendova a ako iko ima četnički glas onda je to bora đorđević. neću se ispričavat ljubiteljima cajki al ja ne mogu niti usporedit recimo jednu od manje poznatih pisama azre tipa "tople usne žene" sa jednon od, kako san čula, najpivanijih cajki. samo poredbe radi evo riči te johnnyjeve pisme-
noći su ovdje čudne dileme
ulična svjetla naglo blijede
a u mraku sobe
miris kose njene
lebdi svuda oko mene
noći su ovdje ravnodušne sjene
kada spavam zaklanjam lice
i uvijek sanjam
tople usne žene
kako me ljube
noći su ovdje nepoznate priče
gasim cigaru i dižem se tiho
i nikome ne dam
da mi u snove uđe
uživam dugo
gledam je kradom
neman ništa protiv ethna, rapa, jazza, bluesa (dapače), klasične muzike.. al te cajke nikako ne mogu skužit. ni ne triban. samo znan da je to nešto masu nekvalitetno, a s time i iskomercijalizirano. nije ni čudo šta se u splitu otvara sve više cajkaških kafića i klubova. ima bit da je to najprofitabilnije. samo šta je tužno šta se u vrimenu globalizacije ljudi vraćaju unazad. balkan nikad nismo bili.
malo san izgubila nit. tila san zapravo pisat o tome kako je taj moj dragi prijatelj (jedan od ona tri metalca) donija taj cd. stariji brat mu sluša cajke pa je on to skupija od njega. da.. i zna sve riči svih pisama. istina, to nije nikakav problem, ja san većinu refrena naučila nakon 2 slušanja, al teško povezujen metal i cajke. pitala san ga o čemu se radi a on mi je reka- to ti je sve radi žena. metal slušan radi sebe, a kad te 1 ili nedajbože više žena sjebe, toliko si satran da nesvjesno počneš, u početku najčešće u samoći svoje sobe, slušat cajke.
i to je bilo to.
nakon filma su išli ća. ogladnili momci a u mene nije bilo kruva.
pospremin malo za njima, vratin film u kutiju, i pogađate šta nađen na polici- onaj isti cd sa cajkama. ostavljen, zaboravljen..nije ni bitno. još uvik je u mene jer lik studira u zg-u i vidit ću ga tek za božić. a tad mu ga vraćan. neoštećenog. toliko dobra ipak mogu bit.