Po samom početku samoistraživanja i poboljšanja sam doša do jednog problema. Ali o njemu malo kasnije. Mogu mirne duše reć da sam lagano počea smanjivat s izlascima, te se lagano prebacivat u radni mod. Nije sad da sam konstantno doma, nego jednostavno ako sam bia ujutro vani, nemam potrebe da doslovno uletim doma, utrpam ručak u sebe i opet izjurim vani. Ajmo reć da doziram izlaske. A i vrijeme mi ide malo na ruku. Cili dan je nešto šučmurasto. Kiša oće-neće. Tako da sam pogled na vanjske okolnosti lagano zatupe želju za izlascima. Šta je i u neku ruku dobro. Starci manje prigovaraju, malo više me tarmaju s totalno nepotrebnim informacijama (al kad im je gušt)… tako da je praktički sve po starom…
I sada dolazimo do mog problema. Od srijede (znači skoro tjedan dana) neprestano mislim na jednu curu – Tihanu. Ne moju bivšu (isto se zovu). Curu sam upozna otprilike kada sam upisiva fakultet, jer je išla u razred s jednom curom koja je bila u «uličnoj ekipi». Sad s njom nema više kontakta. Mislim na ovu susidu. Valjda joj se nije svidjelo šta sam se «spetlja» s njenom kumom. Sama Tihana mi nikad nije bila nešto napeta. Je cura izgleda stvarno dobro (plavca kosa, ima je na svim mjestima di treba, lijepo se oblači). Neki bi rekli idealna cura. Valjda je svima poznat osjećaj zaljubljenosti na prvi pogled. E, pad kod nje sam prvi put doživia da me cura nije privukla na seksualni već na – zaštitnički način. Ima sam osjećaj da je ona nešto šta trebam zaštiti. Sam razlog takvog osjećaja mi nije poznat. A i iskreno cura nije bila too bright. Pa me malo znalo snervat kad bi krenija razgovarat nešto ozbiljno sa njom, pa bi me ona blago teleći pogledala. Suma sumarum – s curom sam ima doslovno brat-sestra odnos. Ona bi dolazila na moje utakmice (dok sam još branija za ulicu), ja bi njoj pržia cdove i tira «nepoželjne udvarače». Kad bi nešto zasrala, ja bi nekako riješava to. I takva idila je trajala sve dok se nisam pokačia s susidom, ona prohodala s nekim likom, ja se potpuno odmaka od te ekipe iz ulice… tako da smo stvarno izgubili kontakt. Istina nekad bi se vidili u gradu, stali i popričali, al to je bilo to. I iskreno niti sam je vidia u zadnjih 2 godine niti sam nešto mislia na nju. Sve do izleta u Supetar. Sidia sam na improviziranom balkonu broda, a kad ono prođe kraj mene cura koja joj strašno sliči. Ista frizura, isti način oblačenja… Praktički ona… iz prve mi je trebalo par sekundi da se sitim kako se ona uopće zove. A kad mi se upalila lampica, ova je već nestala. Kad sam se nakon dva dana vraća u Split, opet sam je vidia i skonta da nije to cura na koju sam mislia. Al jednostavno ne mogu prestat sada mislit na nju. Nije da me sada počela nešto privlačit po stare dane. Nego me jednostavno zanima šta je sa njom??? po zadnjim informacijama, upisala je pravo, i dalje živi u Splitu… i to bi bilo sve šta znam. A ta znatiželja me tare nemilo. Čak sam je u ponedjeljak sanja. Nema veze šta me u snu gađala pitarom, al baš me kopka. A tragikomično je šta nemam načina da saznam. Jer nisam baš u kontaktu s ljudima preko kojih sam je upozna. Šta mi je i pomalo ža. Ne šta s tim ljudima više ne komuniciram, nego šta neznam šta se događa s mojoj «mlađom sestrom»
P.S. @captainsubtext – pravo govoriš za tu metaforičku lutriju. Samo ne straj kada dođe vrijeme one prave lutrije (stipendija, državni, radni odnos) da tada ne izvučem krive brojeve. Jer znaš kako se kaže – jednom guzičar, uvijek guzičar. A šta se tiče nabrojenih sretnika, sretno im bilo. Samo se nadam da neće netko nadrapat radi njihove lude sreće…
|
