Purgerska nostalgija

Ovo je za one kojima Zagreb nesto znaci i koji znaju kaj je to pravi zagrebacki govor iliti šatra - pravi zagrebački sleng. To se jos zove „purgerski“ jezik.

Kaj je to purger, a kaj “dojdek”?
Purger si lepo sedi v fotelji i čita cajtunge, kad dojde gospon Dojdek i stane se pokraj. Ne razme on kaj to gospon plemeniti Purger delaju, pa se sam onak ovlaš nalukavle. Ondak gospon Purger lepo pozdravi (jer se "gospon" Dojdek nije setil nit pozdravit kad je ušel (iako dobro zna da ga krava kad ujde v štalu, saki put lepo mukanjem pozdravi; čak ga i osel, kad ga sretne v polju, njakanjem otprati ...). Tada, zbunjeno, herr Dojdek ipak pozdravi, al nekak sebi v bradu. Uzme si kuraže i pita: "A ča to radiš, ha, Gospe t'?" Gospon Purger lepo odvrati: "Čitam cajtunge, dragi gospon." Dojdek se vrpolji i sve obleće oko fotelje, pa kad gospon Purger to vidi, lepo ga ponudi: "A, bi se vi seli, gospon?" "E, a, Bogati, pa bi, sija bi!" odvrati Dojdek. Na to se, kak po komandi, gospon Purger zdigne, rukom popravi meblštof na fotelji ampak se odmakne dva koraka v stranu. Dojdek se baci v fotelju, kak da je njegova vlastita. I ne projde ni časa, kad se uz Dojdeka stvori još par Dojdekov. Malo po malo, gospona Purgera, novi dotepenci izguravaju vun. I tak se gospon Pl. Purger, najde v forcimeru. Nemre više ni v sobu ujti, a kam li se sesti.

Knjige o Zagrebu..

Knjiga 'Frajerski nokturno', nazvana po jednoj od nekoliko Majdakovih zbirki pjesama, sadrži romane - 'Kužiš stari moj', 'Kćerka' i 'Starac', desetak priča te izbor iz Majdakove poezije.

Za obaveznu lektiru preporucam knjigu Zvonimir Majdak : Kužiš stari moj

'Izmeđ fakinov iz našeg firtla najviše sam se družil s Glistom, jer je uvijek ispadalo da se nas dvojica nađemo na istoj strani. Isprva mi je bilo čudno. Poslije sam prokužio u čemu je štos. Ja se nisam dao vući za nos, niti si zapovijedati od strane pedera koji su htjeli biti glavni u klapi - a nisu mi ravni ni u kom pogledu - i da oni određuju kuda ćemo na čagu, kam piti, kam se pačati u ljetu, koje viceve slušati, i tak dalje, i tak dalje, dok je Glista opet furtim ostajao na klupi za rezerve kod neke frajerice, koja je otišla na spoj nekom drugom jeberu i bez milosti žrtvovala mu fren-da Glistu, tako da bi se on poslije obaveznog polsatnog čekanja, za svaki slučaj, dovukao na ogradu parka te tu proveo večer pijuckajući, psujući i zijevajući. Nekad bi zatekao samo mene, ili još kojeg fakina bez love za kino, pa bismo tu zajedničkim snagama raspalili po nesolidnim mačkama koje uživaju da vas zaribaju...'