26.10.2006., četvrtak
PRIJENOSNI BRZOGLAS
 Ne tak davno , prije deset godina , radio sam na baušteli , a moj gazda je imal ciglu od mobitela , za koju mu je trebal oružani list . Znali smo se zajebavat u birtiji poslije posla , pa kad si je popil , znal nas je gađat s njime . Onda smo mu ga fkrali i skrili kod šankerice , a ona bi ga zvala s telefona . Gazda je bauljal po birtiji onak pijan i tražil od kud cvili njegova Njokija . Onda se pojavil moj šogi i zvukel iz žepa nekakvo malo čudo , ko kutija od Marlbora , onak s preklopnim poklopcem , zgledal je ko James Bond . Svi su buljili u to i slinili , jer su cigle bile teške za nosit a i baterije im nisu mogle dugo , bez pričuvnog akumulatora . Šogi je s ponosom pokazivao to svoje malo čudo elektronike a ja sam se pital jel bum ikad imal toliko nofci da si i ja jednoga kupim . To su mogli imati samo biznismeni , privatne gubice sa d.o.o firmama , i velike glavešine poput onih iz sabora . Nije prešla ni godina -dvije , došel je drugi operater i sjebal onog prvog , pa si je prvi razmislil i spustil malo cijene , pa je ovaj drugi zmislil bonove za mobitel , pa je opet sjebal prvog , i tak dok su se oni prepucavali sa cijenama , ljudi su kupovali ko ludi . Najemput je svaki šušlek imal mobitel . Svi su se počeli kurčiti po cesti , pričati gluposti ko ono " Bok , kak si , kaj delaš ", i trošiti kuniće . Onda su ova dva operatera vidli da ima mesa za oboje pa su se počeli i dogovarati oko cijene tak da je svaki dobil svoje i još dobro zaradil . Pa su zmislili pjesmice , pa slikice , pa WAP - da možeš s moba na internet ( taj je znal požderat kuna ) pa GPRS , pa Bluetooth , pa Infrared , pa fotke , pa kamere , pa filmove , igrice i čuda još k tome . Djeca su se pomamila , roditelji otvorili novčanike , izvadili kartice , čekove , uzeli kredite u banci , tražili jamce , samo da bi njihovo dijete dobilo mobitel za Božić . Sad svaki klinac već u prvom osnovne nosi oko vrata mobitel , uz ključeve od stana . Kumice na placu dogovaraju cijenu šalate između štandova , šverceri s cigaretama dojavljuju jedan drugom na čošku kad ide murija , u tramvaju svira odjednom nekoliko melodija i svi se odmah hvataju za džepove , torbice , u autima jedna ruka kopa nos , druga drži mobitel a volan među nogama , i da ne nabrajam dalje jer mi je već muka . Svaki bedak u lijepoj našoj ima bar jedan mobitel . Neki ih mjenjaju kao čarape , neke kao uloške ! Za sedam godina to malo , usrano čudo tehnologije uzelo je toliko maha da ljudi više ni na zahod nejdu bez njega , a zašto ? Zar je tako važno da me netko dobije i dok serem , dok jedem , dok pijem u kafiću , dok fukam , dok se odmaram u prirodi , dok sam na dopustu ? Nije , ali navika je vražja stvar . Čovjek se navikne na alkohol , na nikotin , kofein a bome se navikne i na mobitel . Onak za kraj , šogi je uspel prodati svoj mali mobać , to čudo tehnologije 20. stoljeća- za 50 kunića . |