29.11.2005., utorak
Bolan Lejić iz Mostara
|
Sječam ga se , ko da je jučer bilo , mali , žgoljavi dječačić što je skako sa mosta svake godine u Drinu.Koji put je znao zveknut glavom u obalu al nije mu smetalo , jer mu glava bila tvrđa od istog.Volio mahat dečko rukama i nogama , pa svako malo lupo po kontejnerima od smeča i šutao nogom mačke po čaršiji . Otac mu je imo dučan na čošku avlije i prodavo neke majce i hlače , i jeftine papuče , a majka držala vešeraj pa prala i peglala svaki dan gače i dimije za par dinara . Onda je mali , kad su ga izbacili iz škole , reko ocu da ga pošalje ujaku u daleku zemlju od kud je stari pobjego od vladavine Velikog vođe jer da tamo ima neki tip koji maše rukama bolje od njega , i da bi on učio razbijat cigle bez čekiča i špice . Pa reko otac da se utrpa Muradifu u Folkcvagen kombi , pa put pod noge. I tako mali prešo velki put i kod rođe naučio zanat , te se počeo bavit snimanjem nekih smiješnih filmova , kobajagi se mlatiše i lomiše a sve bez i jedne kapi krvi , osim malih ogrebotina po licu , tek toliko da dječica zaplaču . I posta dečko slavan . Nedugo potom pogibe jadan , a tek mu počeli sinhronizirati filmove na engleski . I onda ljudi iz čaršije , sjedeć za stolom i lupajuć po rakiji , sjetiše se da mu podignu spomenik . Ipak je on njihov , a oni njegovi te mali Bolan Lejić dobi spomenik u Mostaru . Nek se zna otkud je poteko Zmaj i iz kojeg gnjezda . Neš ti bosance zajebavat više! (Al , jebo mater onom ko mu prvu noć pola nunčake ukrade , da bog da se njome opalio po pički!) |