24.08.2005., srijeda
Torta tortura
|
Odradil sam svoju šihtu u firmi i dočekal zetovu dizel kočiju . Fino se smjestil u podrapani sic i naslonil tikvu na prozor . Dizel kočija se klaparala po poznatim zagrebačkim cestama gdje i najbolji amortizeri dolaze u gadna iskušenja . Taman kad me želuček počel upozoravati da bi trebalo nekaj pojesti nakon kave i cigareta , nasuprot mene sjedoše dvije tetke . Prva tetka je verglala ko navijena a druga joj potvrđivala sa klimanjem glave i povremenim : da . "I onda sam ti ja na biskvit stavila onu finu kremu , znaš , taman se stvrdnula kak treba i napravila krasan šlag od tučenog vrhna pa sam ga premazala prek kreme . Onda sam gore naribala čokoladu tak da zgleda super . Malo sam uzela voća , ananasa,banane pa sam nasjeckala u oblicima i to pometala na vrh . To trebaš probati , za prste polizat." Gledal sam kroz prozor , tupo , a želuček je cvilili ko pes . Sline su mi curile na usta .Mislil sam da je tu kraj ali , ne ! " A znaš one boem kocke kak se rade? Ja sam probala neki dan . Uzmeš po receptu sve sastojke pa onda moraš umješati brašno , šečera , pa dodaš kakao kremu , onak se prvo zmuti ....." Već mi se polako kičma spojila s želučekom . Nisam više mogel zdržat.Da je počela pričat o mesu i krumpirima pečenim u protvanu , mislim da bi joj nogu odgrizel . Kak se dugo vozim do doma , jedva sam čekal da izađem van , jer su tetke išle dalje . Trčeći doma i misleć na klopu , shvatil sam kak možeš čovjeka psihički mučiti a da ga ni ne pipneš . Drži ga gladnog i pričaj mu o delikatesama . Drugi put bum sel na onaj solo stolac , kod harmonike . Bar ne bum moral slušati o tortama na prazan želudac . I samo me nemojte pitati zakaj nisam niš jel !!!!! |