01.07.2005., petak
O PIŠANJU I GRANATIRANJU(u.v.t 14)
|
XIV O pišanju i granatiranju Ispišao sam tri litre tekućine na obližnje drvo kraj ceste . Riskirao sam I snajper I granate , jednostavno nisam mogao pišati u bocu . Dečki su se snalazili kako su znali pa su pišali ležeći u kacige I onda to bacali van , dok su drugi obavljali to u bocu . Te noći jednostavno nije išlo . Sve je stvar navike . Kasnije naučih pišati iz rova a da se ne ušpricam .Važno je samo bilo znati s koje strane puše vjetar . Taman sam krenuo otresti gospodina Uda kad začuh tup zvuk iz daljine koji je zvučao kao kad netko otvara veliku bocu šampanjca . Stajao sam mirno , uz drvo , jošuvijek držeći pimpek u ruci , I osluškivao . Piskutavi zvuk dolazio je sve bliže I sve brže . Grunulo je u krošnjama I raspršilo se prema zemlji . Mali , užareni , nepravilni oblici metala oštrih rubova zabijali su se posvuda . Jedan od pruđanaca zajauče I sruši se na zemlju . Dećki su zbunjeno gledali u zrak , ko guske u magli . “ Mine !!!!!” viknuo je Bero , “ Miči se sa čistine !!!!” Razbježaše se ko rakova djeca . netko u rov , netko ravno na zemlju , a ja u grmlje kraj ceste . Kako je grmlje bilo rijetko , otkoturah se ravno na cestu punu stakla . Još je granata dolazilo . Sve su se rasprskavale u krošnjama I zasipavale nas svojim smrtonosnim sadržajem . Brzo sam se sa ceste maknuo u jarak dubine oko pola metra , koji se nalazio uz cestu . Izvadih Zbroju I pogledah na drugu stranu ceste . Poznavajući tehniku ratovanja , ovo je mogla biti artireljijska priprema , a četnici s druge strane ceste čekali su da prestane . Mogao sam ih osjetiti . S naše strane , Hammer je izvlačio Pruđanca sa čistine . “ Sine , ovamo ! “ vikao je Mile . Hammer je ugurao Pruđanca u rov I Mile mu nožem razdere nogavicu natopljenu krvlju . “ Daj rakije! “ Hammer izvadi čuturicu iz ranca . Mile prolije rakiju po rani , gutne dva gutljaja usput I pruži Hammeru . “ Sad daj prvi zavoj ! “ Hammer doda zavoj . “ Pritisni tu !” Mile pokaza na venu koju je trebalo pritisnuti da se zaustavi krvarenje , Omotao je zavoj I čvrsto ga stegnuo . Pruđanac zajauće . Hammer mu pruži čuturicu . “ Jesi lud ! Ne daj mu alkohol !” viknu Mile . Hammer povuće brzo ruku natrag I cugne umjesto Pruđanca . “ Bit će dobro , sine ! Izdržat će dok ova gungula prođe!” reče Mile Pruđancu , tapšući ga po ramenu . “ Ruke mi se znojiše dok sam pritiskao Zbroju s jednim okvirom metaka . Puška ostala u rovu .Računao sam da ću uspjeti dopuzati do rova prije no što počne napad . Na drugoj strani ceste nije se ništa micalo pa sam polako počeo puzati prema isturenom rovu iz kojeg je pero zbrisao prvi dan kad smo došli na Dva jelena . Odjednom , rafal presjeće granu iznad moje glave . Spustio sam tijelo tik uz zemlju . Zabio nos u humus . Ne prođe ni sekunda I dečki otvoriše vatru . Meci su fijukali s obje strane . Odlučih ostati priljepljen u travi dok pucnjava ne prestane . Okrenuh se na leđa kako bi imao bolji pogled na situaciju. “ USTAAAAŠEEEEE!!!!OVO JE SRRRBIIIJAAAAAA!””””povika netko nedaleko mene . Po glasu bih rekao da je bio neki stari , krezubi čiča . Skoro sam se nasmijao . Meketao je ko koza . “ USTAAAAŠEEEEE!!!!ŠTAAAAA JEEEEEE! BEŽITE DOK MOŽETE!” U tom trenutku , kako je ovaj meketao , netko iz prvog voda započne pjesmu I svi je prihvatiše : “ EVO ZORE ; EVO DANA , EVO JURE I BOBANA…….” Orilo se šumom zborno pjevanje , uz praskanje pušaka I strojnica . “ MAAAJKU VAAAAM JEBEM USTAAAAŠKUUUUUU!!!” derao se čiča , : “ JEEEBAT ĆUUU VAAAM I JUUURU I BOBAAANA !!!” Uto pjesma prestade I svi zborno odgovoriše : “ PEDE-RU ! PEDE-RU! ČE-DO PE-DE-RUUUUUUUU!” Ovo me ubilo u pojam . Smijao sam se ko lud . U tako jebenom položaju , između dvije vatre , I smijem se . E , ludog čovjeka, pomislih . Prestade pucnjava , utihnuše ljudi . Provirih iz jarka kako bi se uvjerio da li je zrak čist . Otpuzah do drva , na par metara od isturenog rova . “ Bobo ?!” “ Di si ?” “ Tu , kod drva ! Ne pucaj , probat ću uskočiti u rov ! “ Dečki , ne pucajte ! Gazda je !!!!!” “ Od kuda će doći ?”” neko priupita . “ Samo ne pucajte ! “ viknuh . Nadao sam se da me neće neki majmun brz na okidaču skinuti dok uletavam u vlastite redove . Naglo iskočim iz jarka I sa tri duga koraka , prebacujući se preko zaštitnog nasipa , završih u rovu . “ BEŽIŠŠŠŠ , USTAŠOOOOOO!!!! BEEEŽI , BEEEEŽI, NEĆEŠ DALEKO !!!!” povika čiča , koji je očito bio prilično blizu mom položaju čim me tako brzo spazio . Srećom , nitko nije pucao . I opet je prvi vod zapjevao , čim se čiča javio : “ SPUSTILA SE GUSTA MAGLA , IZNAD ZAGREBA , IZNAD ZAGREBA !!!!” “ Nenoooooo! Jesi dooooobrooooooo! “ tulio je Pero . “ Jeeeesammmm!” odgovorih . Naslonih se na nasip , potražih rukom cigarete I zapalih . Uvukao sam brzo dva dima I otpuhnuo sa olakšanjem .Sama pomisao da sam se našao u unakrsnoj vatri zbog pišanja opet me natjerala na smijeh . Smijao sam se čiči , pišanju , deranju , pucanju , ratu , ovoj jebenoj šumi I svojoj ludoj glavi . “ Jesiiii prolupaooooooo?” zadere se Pero . “ Ne , ti siiiiiiiiiii!” odgovorih . |