10.02.2005., četvrtak
Siberian Zagrebian
|
Zimaaaaaaa jeeeeeeeeeeeeeeee. Sibirski Zagreb u ledu , podno snježne planine . Na Žitjaku pada inje iz sivog neba . U zapadnom djelu grada zubato sunce grize za nos . Kad bi bio medo pa da prespavam zimu , il da sam lastavica pa opičim na jug . Al sam čovjek , radnik , trudbenik , pater familija , i moram po cičoj zimi ić na posao , ko i svi mi , manje-više . Ma nismo mi navikli nas -20 stupnjeva Celzijevih . To je u Sibiru možda pičkin dim , ali tu , kod nas , pristajem na -5 do 10 ali dalje ne. I to pogotovo ako traje već par dana . Kaj je previše ni s kruhom ne valja , rekoše naši starci . Najgore od svega toga je da moraš trošit plin , drva , struju ili naftu da bi zagrijal brlog . To donosi dodatne troškove na ionako ispražnjene blagajne , a pizdeki koji zarađuju na gorivu odma počnu kukat kak ga ima malo samo da bi ga mogli poskupit . I sad se doma pitaš jel si prokleto bezobrazan pa hodaš u majci kratkih rukava a poslije ćeš reć da je grijanje skupo , ili , šparati i oblačit se u debele gege i hodat po stanu zabundan ko Rus , uhvatit kakvu prehladu ili upalu , samo da bi ušparao nešto što ionako moraš potrošiti . Kad je zima , zima je , a zima je sad i treba se grijati . Elementarna nepogoda , ljudi moji , trebalo bi djecu doma ostaviti , a i na posel se ne bi trebalo dok ne dođe proljeće . Kažu da će sutra zatopliti . Je , bit će -10 . Jebote takvo zatopljenje . I dalje mi je zimaaaaaaaaa, čim pomislim na zimuuuuuuuuuu . |