04.10.2004., ponedjeljak
Oooo,happy day
Danas se nekak dobro osječam . Valjda kaj je jučer bil dan za pet , i kaj smo bili svi skupa doma . Ujutro , poslije izležavanja u krevetu , popije se kavica , onak , lagano , bez žurbe . Pa se nekaj baci u kljun , tek toliko da se izdrži do ručka . Pal je dogovor za roštilj . Malo ražnjića i pečenica , uz krumpiriće i salatu , čist onak , izletnički . Ženica je predložila da malo skoknemo do King Crossa , onak ,u šetnju . Klinci su to prihvatili brzo , jedino sam ja , ministar financija , bio skeptičan . Nema kupovanja , rekoh odrešito , iako sam znao da nemreš tam otići a da ne potrošiš . Naravno , našli smo jeftine traperice za sina , pa čarapice za kćer , pa komplet donjeg rublja za ženu ( njemu nisam moga reći ne , jer je tak doooobar ) , a i ja sam našel žnirance za moje cipele . ( stari su se raspali pa sam radio čvoriće ) . Nakon svega , dobili smo i kupon za nagradnu igru . Kak sam ja veliki looser kaj se igri na sreću tiče , prepustil sam to familiji , koja je , puna volje , otrčala do štanda sa žetonima i ubola jedan . Kinfa je okrenuo tri sretna broja ( 365 - Saša , Tin i Kedžo ) i .....DOBIO !!!!!!!!! Dobio je 200 kunića sam tak , cool , ko Clint Eastwood . Ja sam se razmahal , u nevjerici vrtil listić , ženica je pljeskala a kćer , po običaju , nadurila se jer nije ona okrenula broj . Morali smo je uvjeriti da je to timski rad i da je to isto ko da je i ona dobila . Mala je lavica po horoskopu pa je nepopustljiva i tvrdoglava, pa je moraš muljat samo da bude mir u kući . Tako si je moj kinfa odlučil kupit i tenisice . A di ima tenisica po 200 kuna ? I to za njegove cape od broj 47 . Ko da kupuješ čamac !!! No , zaradil je i sad nije bilo natrag , već u potragu . Našli smo ih brzo , al su bile 450 kuna . Ja sam se odmah zračunal i pristal , jer tam , malo dalje , bilo ih je i po 800 - 1000 kuna , a taj si šok nisam htel priuštiti . I tak smo sretni izašli na parking , komentirajući naš izlet , dok ja nisam stal gledat oko sebe , i čudom se čudit kolko auti ima na parkingu . Kćerkica je upitala , onak , umiljato :A di je naš auto ? A to sam se i ja pital . Razišli smo se u strelce , uz dogovor da ko prvi vidi auto vrišti , maše rukama i jodla po mogučnosti . Naravno da je moj kinfa , onak s ptičje perspektive , prvi uočio Ladju , pa nas kukurikanjem pozvao do nje . Ajde , fala bogu , pa je nije niko ukral -rekla je moja bolja polovica , a ja sam si mislil da bi se i taj s njom puno pomogel . Doma smo bili brzo , pa sam se bacil na roštilj , uz gemišta i kuruzu sa radija . Klinici su bili veseli ( nisu morali učiti , jer je škola popodne ) a ženica nije morala niš kuhati , pa i ona bila vesela . A ja sam sebi rekel : Vidiš , kak malo treba da nam bude lijepo . Malo sreće , malo love , malo slobodnog vremena i već ne misliš na pizdarije od prošlog tjedna . Zato je danas dan dobro počeo . Nadam se da bu tak i ostalo .... |