četvrtak, 09.11.2006.

Upomoć!

Ej ljudi....Neznam ni sama kaj da pišem jer je u zadnje vrijeme ovaj blog izgubio svoju početnu svrhu, mislila sam pisat o mom jako sretnommmm životu,ali život mi više nije sretan pa ne znam zašto ga uopće i pišem, ali evo,još jedan ne baš tako depresivan post...
Danas smo imali skraćene satove jer smo poslije išli na neku predstavu. Nikad nisam baš jako voljela predstave, a sad ih volim još manje...i to zbog samo jednog razloga, jednog dečka koji bi mi moral biti frend. Znam da valjda već svima dosađujem s njim, ali jednostavno naše prijateljstvo ne funkcionira, nikako se ne možemo složiti u nekim stvarima. Danas sam na toj vražjoj predstavi trebala sjediti pokraj njega, ali je on nekome navodno čuval mjesto (sigurno, možeš si mislit), samo nije htjel da sjedim pored njega, pa nisam otrovna, ne smrdim i ne grizem, ne bi mu ništa napravila, ne znam stvarno zakaj je tak reagiral, nebrem ga to baš pitati jer mu se neda dopisivat (i još jedamput:možeš si mislit). Mislim da on ni sam nezna dali smo mi prijetelji ili ne, jer prijatelji se ne odmiču jedni od drugih... Stvarno neznam kaj mu je došlo....
Možda više ne želi da budemo prijatelji, a ja ga sigurno ne budem silila. Baš me boli briga, pustila budem ga na miru pa nek si onda on misli. Ne postoji osoba na svijetu naravno ,osim njega, koja mi u životu nije donijela ništa više osim velike tuge i puno dijelića slomljenog srca, nemogu to više tako nastavit,svega mi je dosta pa se on treba odlučiti: Jesmo li prijatelji ili ne???????????? Ne mogu više,nemam strpljenja. Nek se odluči. Ne bi se htjela posvađati s njim, pa ako ON pročita ovaj post, nek zna da ne mislim ništa loše, i da ne bi htjela da nešto krivo shvati... A i ako ga pročita neka molim ostavi komentar sa svojom odlukom, jer se ja stvarno nemogu više s tim zamarati!!!!!!!