Još uvijek se trudim izbjegavati tv ekran i pročitati nešto zanimljivo.

Tu sam pisao o posuđenim knjigama, Poganske bebe Elmora Leonarda je odličan roman iako možda i naslabije što sam njegovo pročitao, a Smrt i život Bobbyja Z-a Dona Winslowana kraju nisam ni pročitao…

Uzeo sam Sedam crkava Miloša Urbana – češki gotički roman… ne znam zašto mi je to zvučalo primamljivo… mislim da ni to neću pročitati… još ću vidjeti.



Ali pišem ovo najviše zbog zbirke kratkih priča „Zadie Smith predstavlja: Spaljena djeca Amerike“, očito je da je ta Zadie Smith neko knjižveno mudo, ili je barem napisala nekakav bestseller dok sad ona predstavlja druge.. proguglam pa vidim.. uglavnom, problem sa kratkim pričama je upravo to – što su prekratke.

Neke su bezveze, neke te uvuku u sebe a onda odjednom završe.
Većina u ovoj zbirci nije nešto posebno, par prvih je onako ok, zanimljiva je ona s inteligentnim robotiziranim maskama za bebe, ali ostalo ništa posebno, onda sam naletio na neku bezveze, pa još goru pa sam skoro odustao od daljenjeg čitanja, ali onda je bila jedna o klincu koji se zaljubi i barbie lutku i ima s njom seksualne odnose, pa sam nastavio dalje, pa je bila isto jedna dobra o učiteljici narkomanki koja je odlično napisana, ali je nažalost grubo prekinuta, šteta, a onda sam par preskočio, a onda došao i do one zbog koje u biti ovo i pišem „Snježna žaba“ izvjesnog Arthura Bradforda (koji je režirao i "How's Your News?") koja počinje scenom u kojoj cura proguta cijelo jaje a nakon par trenutaka izriga živo pile. Ovo je jedna od gadljivijih scena koje pročitah u zadnje vrijeme. Nakon toga priča postaje sve čudnija…
Barem zbog nje vrijedi nabaviti ovu zbirku priča.

Imam još par priča za pročitati do kraja zbirke, a nakon toga i jedan old school krimić: Opsjena – Rossa Macdonalda, no o tome nekom drugom prilikom…