(r: Hideo Nakata; orginalni naslov: Honogurai mizu no soko kara)

Konačno sam ga pogledao!
I? Da li je dobar? Idemo redom...



Prvo priča:
Žena se rastane od muža i sa svojom malom kćerkicom traži stan, nema puno para, pa uzima jedan jeftin, ali prilično vlažan stan. A tek kad ga unajmi na stropu vidi jednu odvratnu crnu vodenu mrlju s koje počinje kapati... znam da ovo napisano baš i ne zvuči napeto, ali više neću otkrivati, jer vam ne želim pokvariti užitak gledanja filma.



Ovo nije horror (mada su tu svi glavni elementi j-horrora: duga crna kosa i dlake posvuda, djeca obojana u sivo i nečija smrt koja nije otkrivena). Ovo je drama s elementima horrora. I to me pomalo razočaralo jer sam se nabrijao na još jedan The Grudge.
Unatoč razočarenju što nema (pravih) horror scena, film nikako nije loš, naprotiv, ovo je odlična drama o majčinskoj ljubavi i majci koja bi učinila sve za svoje dijete ispričana na orginalan način (Nakata je iskoristio s Ringu isproban i vrlo uspio recept).
Film ima odličnu atmosferu, priča dobro teče (poput tamne vode:-), gluma je ok, a curica je odlična, skoro sam se rasplakao kad je ona vikala: Mama! Mama! dok je ova u liftu grlila leš one mrtve curice. Ljubomora, strah, zbunjenost sve je to vidljivo na njezinom licu i očima. Stvarno dobro odglumljeno!

Preporuka: dakle, obavezno pogledajte, samo nemojte očekivati da ćete se upišati od straha (možda jedino zbog čestog kapanja vode;-)

Ocjena: 8,5/10 (i krivo mi je što nisam The Grungeu (remakeu) dao veću ocjenu!)