....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
27.06.2006., utorak
moja ljubav :))))))))
 ne bojte se neće baš cijeli post bit o njemu, ali vidim da nekom nedostaje moje trkeljanje o njemu pa eto :))))))))))) ispunjavam želje  šta se moje ljubavi tiče... nema ništa novo... čuli smo se u još u petak, danas sam mu vidjela auto, vauuuuu(sarkazam naravno  ) i tako.... bit će još o njemu malo u daljnjem tekstu..za početak, vijest koju sam čula je da njegova sestra ide na fax u isti grad ko i ja, e pa sad nek ja njega zaboravim, aha blago meni, kak mene ova sudbina piiiiiiiiiip u zdrav mozak... ne znam zašto mi se sve to događa kad ne možemo bit zajedno... grrrr      onda vikend, od četvrtka sam spavala kod frendice pošto njenih nije bilo doma, baš je bilo super, sve 5.... do subote... iako je i taj dan prošao ok, kupile smo cugu, pripremile kuću za tulum, skupilo se društvo, pili, pjevali, plesali.... i onda... jedan događaj koji želim zaboravit, neću pisat što je bilo, ipak to nije za blog, ali eto, dogodilo se, i sad moram preć preko toga... odričem se alkohola bar do svog roćkasa, iako nije ni on tako daleko, za nekih mjesec dana, malo više.... ali eto... to me baš baca u depru zadnjih dana, a na meni je onaj već dobro usvojeni fake smile, kad svima moram pokazat da sam super, a inače sam ukomirana... već me i umara ta maska koju moram nosit.... mora da mi je danas jedan od težih dana pa mi se sve nakupilo.... ali samo molim Boga da što prije zaboravim subotu.... i proklinjem glupo pijanstvo, kad si toliko piiiiip pijan da ne možeš ništa....nikad se više neću tako napit.... uvijek ispadne loše.... poslala sam mu poruku onak pjana, niš bitno pitala sam ga jel u gradu, pošto je reko da ostaje doma, i nije mi niš odgovaro, pa sam malo pizdila(ispričavam se na izrazu) ali ujutro mi je poslo poruku da nije bio nigdje i da je spavo... hihihi  odmaah mi je laknulo.... a jubav moja, da samo zna koliko ga volim...joj još sam nešto htjela napravit, onako blentava pod utjecajem alkohola, htjela sam mu poslat poruku VT pa kud puklo, baš me zanimala reakcija.... ali fala Bogu frendica me spriječila u tome, a i trunak razuma kojeg nije obuzeo alkohol me ošamutio pa na kraju ipak nisam to napravila.... i tako vam je kod mene... jedva čekam ponedjeljak da odem u rijeku dat prijavu za faksić.... onda da se upišem, i odem iz ovoga grada(u kojem njega sam srela, i svoje srce na bol osudila) hehe... da ja više ne duljim...... pusssssssaaaa Golube Nisi mi suđen to znam večno ćes biti moj san život me ranio, život me kaznio sve mi zabranio Ja ljubim drugog jer tebe ne mogu srce mi plače volim te sve jače i dok mu ljubav priznajem u duši tvoja ostajem, golube Nisi mi suđen to znam tužan je svaki moj dan jednom sam planula sreća me zanela pa me obmanula |
