Tu je da pišem kada sam sretna. Dakle, evo realnosti. (promjena)
Buđenje u 12 sati, okret i prođe jedan dan, tri, sedam. Iskoristiti dan uz stalna zvanja, potrebne komunikacije i neizbježne boravične strahove. Strah od osobe; promjene raspoloženja i neprestanog spuštanja. Da, bliska. Nema lijepog.
Kako se opustiti uz strah, kako željeti, kako ispuniti?
Okruženje me činilo takvom da sam prestala gledati; na pjesme koje znam, oni nisu znali. Na knjigu, oni ne čitaju. Tema, ma nebi oni o tome.
Sjednem i počnem tražiti prijatelja preko riječi. Nađem ih i poželim reći: "Želim te za prijatelja. Hoćeš?" :)

Pažnju mi je odvukla zadnja stranica, čiste bijele, pa sam napisala PA ODLUČI (s veoma lijepim uskličnikom) i vratila se tekstu, pa zamjetila medu i podebljala ga olovkom. Patka i miš ostaju normalni, ipak se medo smije, pa potvrđuje zašto pišem samo sretna.

Izađem iz ružnog i onda napadnu, upravo ono malo, koje volim. Razlog, pa prolaze.
DA!

Pokloniti ću nekome plavi papir. Onda će povezati slike s pričom.

"Za čime tuguješ?" Pitao me gospodin kojeg sam smatrala simpatičnim iako nikad nismo zapravo porazgovarali; i odvratno se nasmije.
"Zašto si se tako zacrnila?"
Pogledam ga, nasmijem se na onaj način na koji to učestalo radim i opet požalim. (Kao što to učestalo radim.)
Osmjeh može biti odbojan.

Pojačam glazbu da ne čujem tupu tišinu.
"Sve je bolje od tišine koja grize."

Što je ispalo; povezana cjelina s upadima, nedefinirane emocije, nekoliko prošaranih stranica, tekst prepisan iz bilježnice i nada da netko na kraju kaže : "E baš to!"

htjela bi se zahvaliti nekim ljudima koi mi puuuno znače....
HVALA...mamici i tatici...jer bez njih nebi bila tu di jesam.....i ne bi bila u kazni.....
HVALA...masi prijatelja...bez kojih bi crkla...i ne bi išla van...ne bi imala s kim tračat...ne bi imala koga podjebavat...i tak to...u biti hvala vam što me trpite
HVALA...ekipi sa sjenjaka...koja me je naučila puno toga o životu....ljudi hvala vam...ne bi uspjela bez vas!!!
HVALA...ekipi sa dgo-a...jer su me prihvatili ovaku kak jesam...a to baš i nie lako...
HVALA...dini kao me trpi kad sam ubedirana, kad sam hepi, kad pizdim i kad ju mučim...hvala ti što me voliš i cjeniš kao frendicu i što mi pomažeš u najtežim situacijama....
HVALA...mikici bez koe ne mogu...hvala ti na svemu...na ljubavi, prijateljstvu i onim satima koje potrošiš na meni, moe probleme i moj šoping....
HVALA...anji koa me ne voli ko nekada...ali jako dobro zna da mi je puno pomogla u svemu, i zna da smo puno toga prošle zajedno...a ti se trenuci ne mogu tek tako izbrisati...
HVALA...nini koa me je uvijek vadila iz beda i kojoj se uvije mogu povjerit....prava si frendica a taku je teško nači!!!
HVALA...mom bivšem razredu...ne znam na čemu ali ajd....ma dobri ste vi...sretno vam u budučem životu!!!
HVALA...ivoni, barbari i tonki...koe su u školi samnom prolazile sve...ali baš sve...od novih i starih ljubavi pa do živciranja zbog sudarice i svađanja s profesorima....wolim vas
HVALA...pinti, jopiju i mateu zato što su najbolji bradrsi na svijetu i uvijek su tu kad mi trea neko rješenje....valjda...
HVALA...mojoj odbojkaškoj ekipi bez koe bi još trenirala kod rimca i nebi znala otpucat polu-penal....hvala vam za sve pobjede i poraze...za sva sranja i ubijanje na terenu....
HVALA...diani i silvi što se s njima uvijek mogu zajebavat......
HVALA...majisi i tenari što mi pomažu kad mi je to najpotrebnie.....i ak im se to da...
HVALA...mirni koja mi je u zadnjih nekoliko tjedana pokazala kakva je zaista i baš sam heeepi zbog toga...weee....wooojim teeeee jako jako jako
HVALA...svim mojim NEprijateljima jer su me oni naučili da nie lako živit...i da uvijek imaš nekog tko ti je spreman zabost nož u leđa....
HVALA...mom (vrlo) debelom dečku...koji pretežito poštuje svaku mou odluku...koji uvijek nađe malo vremena za mene...i najviše zato što je uz mene!!!!! ee da...hvala ti što si živčana osoba....zajebavam se....!!!!
HVALA...Bogu što me je stvorio ovaku specijalnu...
HVALA VAM SVIMA....JER BEZ VAS NE BI BILA OVO ŠTO JESAM!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!