Danas sam primila tvoje pismo, i resila da ti odmah odgovorim. Nadam se da ces i ti tako postupiti (ako budes imala vremena). Meni je danas bio prvi dan skole. Ne idem u S. u skolu, jer me tamo nisu primili. Primili su me u K. u skolu. Razred mi je stvarno super. Zivecu kao i ti, u internatu. Ipak, u svemu tome, i ja imam nesto “srece”. Sa mnom u razred ide jedna moja skolska drugarica iz O. Ona inace zivi u E., ali je isla u O. u ekonomsku skolu. Da nema nje bilo bi mi uzasno tesko. Dobro, necu vise o skoli. Kako mi je, tako mi je (navici cu se). Kuci cu ici svaki vikend. Kada ces ti doci?
P. jos nisam oprostila, kao ni M. Mislim da im nikada necu oprostiti. P. za nedelju dana treba da ide na K. Vratice se za godinu-dve.
Sto se tice flase od sampanjca, vise je nema, a ko ju je uzeo, ne znam.
Sa S. vise ne idem. Prakticno, pa nisam ni isla s njim. Bila sam s njim ono vece, kada si odlazila i jos jednom – nedelju dana nakon toga, tj. u sledecu subotu. Bila si potpuno u pravu kada si rekla da on ne zna sa zenskama. On ih pozna samo kada podju kuci, a posle toga - nista. Pa onda ponovo za par dana kad hoce da ih prati kuci. Glupo, zar ne? Neka, kao sto si sama rekla, sam ce za to da ispasta - nikada nece moci naci zensku (ako se bude tako ponasao).
Jos nisam pronasla novu drugaricu. Niko nije kao ti – slican meni. Otkad si ti otisla, ja se dosadjujem – muvam se okolo; malo s ovima, malo s onima, - nemam stalno drustvo ni prijateljicu. Nije ni vazno, ionako idem u K. Ti mi i dalje pisi na ovu adresu, posto cu dolaziti svakog vikenda.
Nije lose da imam prijateljicu, makar i samo preko pisma.
Izvini sto sam ti pisala ovako neuredno, jer pisem trenutno iz L. Dakle, dobivas pismo iz “najboljeg” kafica na svetu.
Pozdravila te moja sekica. Primi puno pozdrava I molim te pisi mi!