ponedjeljak, 23.07.2007.
Wie der Wind
Kamst du zu mir
Es war Abend am Strand
Und die Wellen schlugen leise ans Land
Wie der Wind
Wie das Meer und der Sand
So einsam und leer
War mein Leben bevor ich dich fand
Man sagt, wenn zwei Menschen sich lieben
Daß die Welt voller Wunder sein kann
Und heut' nach dem ersten Kuß von dir
Glaube ich wirklich daran
Wie der Wind
Wolken bringt in der Nacht
So hast du in meine Träume
Zum ersten Mal die Liebe gebracht
Die ganze Welt hielt den Atem an
Und ein Märchen von heute begann
Wie der Wind
Wenn der Morgen beginnt
So kamst du zu mir
(D. Zimmermann / H.U. Weigel)
Agnetha Fältskog (Sweden) - 1969
subota, 14.07.2007.
Viva le Byaki, viva ma soer et vous, viva vous aussi!!
Dakako ovaj post pišem u boljem raspoloženju od prošlog. Recimo da sam rješio neke probleme, krenuo dalje. Veseo sam šo je super, ovaj dio objašnjava prvi dio naslova. erm [živio byaki]
Dalje, eto da spomenem svoju sestru malo tu na blogu. Moram joj čestitati na upisu na faks. Ful se trudila i upala kao 3. bez plaćanja :D :D.. bravo!! [živjela moja sestra]
Dalje, dragi moji, dugo vam nisam pisao i ostavio komentare..ili ja imam takjav osjećaj. Ovo ljeto je naporno, dosadno i još puno toga..ali bit će dobro valjda.. [i vi, živjeli vi također]
Ponekad, samo ponekad promatram obrise na nebu, i tada, u tim trenucima osjetim onu iskru, koja mi daje snage da idem dalje. Ta iskra ste vi, hvala vam :)
petak, 06.07.2007.
tapkam u mraku, izlaza nema..
Ovako, ovo nisam ja, progovara druga osoba iz mene, potiho.
Glas dopire do vas, nedajte se zbuniti.
Pogriješke koštaju, uvijek i svagda.
Ima li nade za povratak nazad?
Može li se vratiti vrijeme?
Ne, naravno da ne može.
Što mi je bilo da nisam razmišljao.
Želja se pretvorila uovisnost.
Nisam bio jak da se oduprem tome.
Svladalo me je, onako lagano, da se ne primjeti.
A sad me potajno ubija.
Nestati zauvijek, da to je što žele.
Kao svjetlost na kraju tunela ja vidim samo mrak.
Spasa nema, tonem duboko, zauvijek u zaborav...
ponedjeljak, 02.07.2007.
Pozdrav :)
Prirodno je da covek nosi u sebi nesto od dana koji su prosli,
prirodno je i da misli na buducnost i da masta o njoj, ali ziveti ma
i delimicno u proslosti, ili u buducnosti, opasno je i nezdravo. To
znaci trovati trenutak u kome zivimo, ne spasavajuci nista od pro-
slosti i ne radeci nista za buducnost. Najvecim i najboljim delom
svoga bica, glavninom srca i razuma, covek treba da je uvek i ceo
u sadasnjem trenutku, u jednom pravom i jedinom mogucem zivotu.
Naravno, sve je to lako kazati.
Ivo Andrić
Eto za početak stavih citat :). Nekako u Andrićevim rječima pronalazim u zadnje vrijeme dosta smisaone poruke, što je čudno jer inače nisam baš takav tip osobe. Nego želim još nešto reći vezano uz citat. Smatram da bi svi trebali živjeti u sadašnjosti za ovaj trenutak, ne biti u prošlosti, a ni sanjati samo o budućnosti. Naše je vrijeme tu i sada, iskoristimo ga najbolje što možemo, a na kraju života ćemo misliti što je bilo. :) Budite pozdravljeni :D