utorak, 31.10.2006.

Vidim da ćeš izgubiti......2 dio

-Čekao sam te...rekao je neki glas

Luffy se okrenuo i vidio mladu ženu. Imala je ljubičastu kosu i ljubičaste oči. Nosila je kratak ogrtač pogađate...ljubičast, remen s nekoliko dugmića i plave traperice.

-Ja...znam tko si ti! ...rekao je Luffy. Ti si Nicole
-To je istina. Odgovorila je Nicole sa osmijehom. A ti si Luffy.
-Ali ti si dio igrice, ti nisi stvarna...povikao je Luffy iznenađeno.
-Što je stvarnost a što igra? ...pitala je Nicole
-Ja sam stvaran.
-Ali sada si dio igrice. Ti si prvi čovjek koji je uspio doći do super staze. Čekala sam te skoro godinu dana. Sada si došao, i igra može početi. Ima još 7 staza. I kad dođeš do zadnje staze moći ćeš pobjeći iz komjutora u svoj stvaran život.
-A što ako ne dođem do zadnje staze?
-Ostati ćeš ovdje zauvijek. Potajno se nadam da nećeš uspjeti, jer ću se onda imati s kim družiti. Ovdje se ponekad osjećam usamljeno. Prva igra se zove Supersport. Možeš izabrati sport koji hoćeš.
-OK..Luffy se nasmijao ...Nogomet.

Nicole je pritisnula putac na svom remenu. Odjednom su se našli na nogometnom stadionu punom ljudi.

-Ti si na golu. Biti će 3 udarca. Ako pobjediš, ideš na iduću stazu.
-A protiv koga ću igrati?
-Vidi ga tamo je u crvenome. Zar ga ne prepoznaješ?!
-Luffy ga je prepoznao. Bio je to Roberto Carlos.

Roberto je počeo trčati prema lopti, pucao i zabio je gol. Luffy nije mogao ništa učiniti.

-Ajde, potrudi se malo više.

Roberto je ponovno pucao, i opet je zabio gol. 2:0. Luffy je odlučno skočio idući put i obranio. Odma zatim je to ponovio, no ostao je bez snage, i zatražio pomoć od Nicole.

-Pogledaj iza gola. Tamo se nalaze super tenisice, obuci ih.

Luffy ih je brzo navukao. Roberto se zaletio i pucao jako. Luffy je dao sve od sebe, i zahvaljući tenisicama uspio dohvatiti loptu. Stadion je bio ispunjen pljeskom.

-Bravo, pobjedio si!...rekla je Nicole. Sada možeš otići na iduću stazu.
-A kako se zove?
-Podvodna super avantura..
-Oh ne...pomislio je Luffy...ja ne znam plivati

to be continued...