petak, 28.10.2016.
Igram se
Eto, čim sam izašla iz škole, ulovila me želja da nešto meštrujem. Pokupovala sam nekoliko kilograma pašte, prošvrljala po internetu i načinila učas ova dva vijenca.
I sada sam na sto muka. Kako ih pobojati kad se drvofiks osuši? ( Drvofiks nisam nanosila kistom već sam ga lijevala iz tube.)
Naši zlatni i srebrni sprejevi nisu dobri jer kad se osuše boja nije sjajna. Dakle, trebalo bi kupiti i lak u spreju.
Nekako mi se sviđa crvena zagasita boja - bordo, a pada mi na pamet da posprejam bijelim sprejem pa da sve to izgleda poput čipke.
A onda si mislim što ću ja moje prvašiće zamarati tako teškim zadatkom kad sam na internetu vidjela predivan vijenac od kokica. To bi za njih možda bilo najprimjerenije.
Eto, dajte ideje, a ja idem načiniti još koji vijenac.
I tako još za radnog vremena odvezem se da kupim zlatni sprej jer probati moram kako će to izgledati. I kao što sam i mislila, i pored sprejanja sa bezbojnim lakom, zlatna nije po mome guštu. Od zlata odustajem, no probati sam morala.
A što se kokoca tiče bile bi idealne da se ne kližu po ljepilu (drvofiksu), a preko noći su usahle i između njih je bilo puno praznina koje sam popunila kokosom. Silikonom ih mališani ne mogu lijepiti.
Idem probati kokice lijepiti s nečim drugim. Samo s čim ?
Možete primijetiti da su fotografije sve gore i gore jer je moj fotoaparat sve bolesniji i bolesniji.
Naravno da ne mogu dočekati sljedeći tjedan da nabavim bijeli sprej, pa sam kistom bojala akrilnim bojama. Puno muke, nemojte probavati. Dodatno sam posprejala bezbojnim lakom.
I naravno da sam pronašla ljepilo koje ne pojede kokice. To je naše magnetin ljepilo od TOZ-a. Njime prvašići mogu raditi, ali Zvonka i ja smo se složile da bi smjesa brašna i vode možda bila dobitna kombinacija. Živi bili, pa vidjeli.
Još jedan u nizu na vratima moje prijateljice. Ove godine ovo mi je idealna poklon. Baš se zabavljam, slaganje pašte me odmara, jednom riječju uživam.
Što se tiče lijepljenja kokica, lijepljenje sa brašnom i vodom nije urodilo plodom. Brašno je pojelo kokice pa su usahle.
- 20:56 -
Komentari (48) - Isprintaj - #
subota, 08.10.2016.
Čestitke za Nisu
Davno sam rekla da se želim okušati u još nečijim radovima. Ovo ljeto i to sam ostvaila.
Bio je to poseban gušt ući u Nisinu arhivu i čeprkati po njenim remek djelima. Nije bilo lako izabrati nekoliko najfotografija pa sam ih izabrala puno više. Onda sam ipak iz tog izbora morala izabrati nekoliko koje sam izradila kod fotografa.
Nisam previše razmišljala što i kako, pustila sam da me ruke vode. U Splitu sam Nisi uručila poklon. Obje smo bile sretne i to je u svoj ovoj priči najvažnije.
Vjerujte nije lako od umjetničkih fotografija načiniti čestitku. Neke su ispale dobro, a neke tako tako; malo sam ih načičkala.
- 20:30 -
Komentari (32) - Isprintaj - #
