Moj dragi Max

ponedjeljak, 05.05.2008.

Prvi put sam toga psa vidjela u mojoj ulici na livadi. Bio je to crni, bucmasti i slatki labrador.
Kada sam došla do njega prvo sam ga promatrala, a onda sam ga dragala i igrala se s njim dok po njega nije došla neka cura koja je imala isto godina kao i ja, a tad smo još bile male. Tada sam upoznala tu curu koja se zvala Doria i od tada smo se ona i ja jako sprijateljile. Postale smo najbolje prijateljice i tad smo odlučile da će Max biti naš zajednički pas. Obje smo ga jako voljele i pazile da bude sve u redu s njim. Max je bio jedan jako veseli i pametni pas koji je slušao sve naredbe i čak kad je prelazio cestu išao je na zebru i čekao da mu auto stane. Jedina Maxova mana je bila ta što je volio bježati od kuće i onda bi uvijek zaradio neku ranu. Doria i ja smo uvijek bile u strahu kada ga nije bilo doma. On se uvijek vraćao doma ali nekoliko puta se vratio s ozlijeđenom capom i negdje je jednom zaradio nekakvu žicu u uho!! Max je sve volio, njega je voljela cijela Jaska jer su ga svi znali. Mom stricu je Max bio najbolji prijatelj i uvijek ga je zvao: stari frende!! Kada je Max pobjegao moj stric je znao da će po noći svratit kod nas u dvorište pa mu je ostavljao hranu i vodu. Max je jako volio Doriinog dedu i sve ga je slušao, a Doriin deda je Maxa obožavao jer je bio poslušan na sve njegove naredbe. Max je mogao ići svagdje pa čak i u kuću i kod nas u NAŠU IGRAONU. Često smo Doria i ja napravile jedan veliki šator u igraoni pa smo se mi dvije i Max tamo igrale, a Max je čak imao i svoj crveni jastuk u obliku srca koji ima ruke. Bio je to njegov jastuk jer ga je jednom malo podrapao pa smo ga zašili. Max se znao igrati skrivača ali omiljena igra mu je bila kada je trčao za kamenjem ili kada je pokušao nositi cijelu tešku ciglu pa nije mogao pa je lajao. On se jako volio kupati, a mi smo ga uvijek vodile u park da se okupa u jezeru. Jednoga dana je Doria dobila još jednog psa i to dobermana koji se zvao Tyro, a nama se još pridružio moj najbolji prijatelj Tinko s kojim se Doria na početku nije slagala ali onda smo si nas troje najbolji. Max i Tyro se baš nisu slagali jer je Tyro bio jako mlad pa je zezao Maxa, a na kraju bi uvijek došlo do tučnjave. Nakon nekog vremena je Tyro otišao jer je postao agresivan. Kada nije bilo Tyra, Max se natjeravao s mačkama jer ih nije volio isto kao i poštare. On inače nije volio lajati nego samo kad bi vidio poštara. On je bio najbolji pas u ulici. Jednom smo ga Doria i ja šetale ulicom i tamo su bila djeca pa se neka glupa baba krenula na nas derat da bude Maxa otpeljala na smetlište ako ga još jednom dovedemo blizu njezinih klinci. Od toga dana mi smo svaki dan ratovale s tom babom isto kao i još dan danas, jednostavno ju ne mogu vidjet živu jer je stalno vrijeđala Maxa koji nije bio niti kriv niti dužan. Ta baba ima nekog odvratnog pekinezera koji izgleda kao štakor. Max nikoga ne bi ugrizao niti ne bi lajao na nikoga. Jednom je Max obolio i bio je slijep neko vrijeme ali mu se nakon nekog vremena vratio vid. Tada mi je bio malo smiješan jer se stalno zabijao u nešto pa sam ga morala vodit jer sam ga ja najčešće šetala ili Doriina teta. Max je bio jak pa ga je bilo malo teže šetat kada bi vukao. Jednom ga je Doriina teta šetala pa se on srušio i počeo se trest, a pjena mu je išla iz usta. Mi smo se malo prepali pa je Max na neko vrijeme išao kod Dorie u Zagreb da može ići kod veterinara. Kada su se vratili Doria se bila plakala i rekla je da se po prvi put u životu bojala Maxa jer je režao na nju kad mu se mozak pomutio jer se počeo sve češće trest. Jednom mu je Doriin tata morao primit jezik da ga ne bi progutao pa bi se zadavio. Doria je jedva teškog srca odlučila da se Maxa da uspavat jer je imao epilepsiju i nije mu se više moglo pomoći pa je ona htjela da umre u miru, a ne da se zaguši. Mene je ta vijest jako potresla i jednostavno nisam mogla vjerovati, a Doria me pitala da li hoću ići s njom da zajedno otpratimo Maxa. Ja sam išla jer nisam mogla, a da ga ne vidim zadnji put.
Kada je došao taj grozni trenutak, veterinar je pitao Doriu da li želi biti uz Maxa dok će ju ga uspavat, a ona je rekla ne jer ne može to gledat i želi da joj zadnja slika od Maxa bude dok je on još živ. Ona i ja smo se teška srca i plačući oprostile od Maxa, a onda ga je veterinar odveo. Mi smo se toliko plakale i samo smo čekale da nam veterinar kaže da Maxa više nema, a tek kada smo to čule iz njegovih usta nismo mogle vjerovati da ga više nema i da ga nikad više ne ćemo vidjeti. Taj dan smo samo plakale i plakale. Iako Max nije više s nama na zemlji, još je i uvijek će biti u našim mislima i srcu koji ga nikad neće ostavit samog. Max je uspavan 5.5.2004.godine u Jastrebarskom. Max mi je bio poput brata i jako sam ga voljela da sam čak dok sam pisala ovaj post jako plakala i bilo mi je teško ali sam to jednostavno morala napisati u sjećanje na tu predivnu, nježnu, poslušnu i dragu životinju!!!!

U ljeto 2007. godine, Doria i ja smo se jako posvađale i tako je to bilo nekoliko mjeseci...sada nismo u svađi ali se ne družimo....i unatoč svemu tome Max je uvijek u našim mislima i uvijek ćemo nas troje na neki način biti povezani...barem jako lijepim uspomenama...

OVAJ POST SAM PISALA SA PUNO LJUBAVI PREMA TOJ PREKRASNOJ ŽIVOTINJI STOGA MOLIM VAS DA TO PROČITATE!!

18:10 komentari (79) print # on/off

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	svibanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Opis bloga

LINKIĆI

Svašta po malo...

ponedjeljak, 05.05.2008.

Moj dragi Max