mysterious notes °°
22.05.2008., četvrtak
I. poglavlje,Neočekivana svjetlost
|
Kraj rijeke Greyflood (Gwathlo),u gradu obasjanog sunca zvan Lond Daer,u maloj kućici,živjela mlada,lijepa vilenjakinja.Ona nije bilo obična vilenjakinja,s neodređenim životom ili s razbacanom kosom i prljavom odjećom,ne,ona nije bila to. Ona je bila vilenjakinja,sa životom kojim nitko nije mogao ni zamisliti. Kosa joj je bila duga kao život,valovita kao val,a svijetlo smeđa kao kesten u ranim danima. Oči su joj bile boje neba,znači nisu bile jednobojne,nego malo sivkaste kao kada je nebo tmurno i pun oblaka, i plavkaste kao kada je nebo vedro i sunčano. Imala je specifično ime,a glasi Nimriel. U davnim danima dok je još bila mala,majka joj je rodila brata po imenu Joudeth. Joudeth je ćak kada je i bio mala beba,bio strašno zaigran i divlji,a da ne govorim koliko nestašan,znači,zamislite kakav je sad,bolje da ne govorim. Joudeth je bio veoma sličan svojoj sestri,imao je plavkasto-sive oči i svijetlo smeđu kosu,samo što je njegova kosa bila kraća i kovrčava. Tako je prošlo vrijeme i Joudeth i Nimriel su odrasli,a u gradu je trajao rat,a i njihovi roditelji su u tom ratu i umrli. Majčine zadnje riječi bile su:"Čuvaj i odgoji svoga brata kao što sam ja tebe,u čvrstu i odgovornu djevojku." Tako je Nimriel obećala svojoj majci,da će ga čuvati koliko god mogla. Bezobzira na to koliko joj je brat bio zafrkan,ona ga je istinski volila,baš kao kako bi trebala sestra voliti brata. Tako je Nimriel potrošila svu svoju snagu i volju na svoga maloga brata. °° Jednog sunćanog i lijepog dana,Nimriel je povela svoga brata Joudeth u grad,jer je trebala kupiti nešto za jesti. Dok su Nimriel i Joudeth šetali prošao je pokraj njih jedan vilenjak po imenu Eruantil. Eruantil je dolazio iz veoma bogate i ugledne obitelji, no Eruanitlu nije bilo važno bogatstvo,nego dobrota. Imao je crnu kosu kao mrkli mrak,nije bila ni predugačka ni prekratka,a oči,oči su mu bile sive kao i od većinu vilenjaka samo što su njegove oči bile kao skriveni dijamant,bile su jedinstvene i vječito su sjajile. Puno vremena je provodio sa svojim dragim prijateljem Horthoidhren (što znači brz i mudar). Bio je brz kao munja,kao kada trepneš okom i pola života ti prođe,tako brz je on bio,a mudar,da ga nitko nemože nadmudrit,a on je bio konj, ne zapravo, on nije bio samo konj,on je bio prijatelj vjerni,konj,on je bio prijatelj vjerni,koji je i bez govora puno pomagao Eruantilu. °° Dok su prolazili jedan pokraj drugog Eruantil se zamislilo. Nije nikada u svom životu vidio tako prelijepu vilenjakinju. Želio joj je prići reći joj nešto,pošao je za njom tako blizu dođe i začuje:“Brzo Joudeth moramo se požuriti,uskoro će večer.“- i otiđu.Eruantil nije mogao sebi doći kako je pelijepu vilenjakinju vidio,a da joj ništa nije rekao.Želio ju je vidjeti još jednom i upoznati ju. Dok je razmišljao o njoj zajahao je na svog konja Horthoidhrena i uputio se prema svojoj kući. Razmišljao je o njoj,nije mogao prestati,samo se mislio: „Tako je tajanstvena,tako prosvijetljena,tako neočekivana.“ Eruantil je htio sve saznati o njoj,gdje stanuje,kako se zove,gdje izlazi. Razmišljao je o tome da se sljedeći dan vrati u grad i možda se posreći i ponovno ju vidi. Cijelu noć nije oka sklopio,neprestano je mislio na nju,jedva ju je čekao vidjeti. °° Sljedeći dan je jedva čekao,no nije trebao više čekati jer je blještavo sunce već izašlo. Bio je presretan. Brzo se spremio, zajahao ne svog konja i trkom zajašio do grada. Dok je Nimriel budila svoga brata, rekla mu je:"Jučer nisam stigla sve obaviti što sam trebala, pa bi morala danas opet u grad,sada,znači ti bi tu trebao ostati,sam." Joudeth joj pospano i pomalo ljutito odvrati:" Neće ići...ne želim sam tu ostati...što bi radio???!!!" Nimriel s izmorenim glasom kaže:" Neću te sada vući po gradu,a uz to nisi mi baš jučer bio dobar!" "Ali..."-Joudeth započne govoriti,ali Nimriel ga prekine:"Stvarno se sad neću nadvikivati s tobom..." Joudeth joj odvrati s malo zabrinutim glasom:" Ali...biti ću dobar...molim te neću tu sam biti..." Nimriel uzdahne,a zatim kaže:" No dobro,ali da si bio stalno uz mene...ne odvajaj se...Jel' jasno?" "Da dobro,dobro.."-Joudeth joj odvrati.Oni se upute prema gradu. Za to vrijeme Eurantil je jahao i razmišljao zabrinute misli,hoće li ju bar još jednom vidjeti. Doista posrećilo mu se. Sišao je s konja i ugledao je. Počeo ih je pratiti. Glavni dio grada bio je pun štandova,pun materijalnih stvari za prodati. Često su taj glavni dio grada zvali samo "grad". Eruantil je u tom trenutku razmišljao hoće li ju ikada upoznati. U tom trenutku ništa mu nije bilo važno osim toga,samo ih je slijepo pratio. Pratio i pratio,ne gledajući kuda hoda,spotakne se. °° Da,spotaknuo se. Na najgore mjesto,jer je sve,baš sve je palo. Neki su se smijali,a neki su se ljutili što im je sve razrušio. Svi su se okrenuli,ali Nimriel i Joudeth se samo nisu. Nastavili su svojim putem. Joudeth je malo gledao iza,ali Nimriel se žurila,pa nije baš mogao skužiti što se dogodilo. U tom trenutku Nimriel se sjetila da je prošla štand gdje je ono što je trebala. Vratili su se natrag,I vidjeli što se dogodilo.Naime,ta stvar koju je trebala,bila je pala,jer se Eruantil spotaknuo.Nisam baš skužila što je trebala,pa vam nebi mogla reći. Vidjela je što se dogodilo I uzdahnula. Naime,bila je tako blizu Eruantilu,pa ju je upitao malo sramežljivo:”Što si trebala kupiti?” Pogledala ga je malo čudno i odgovorila:”Nije baš sada važno.” “Oprosti ako sam to urušio.” Začuđeno se nasmijala. Upitao ju je kako se zove,a ona je odgovorila,ona je njega pitala isto I on joj je odgovorio. Malo su pričali sve dok nije došla jedna žena. °° Ta žena je imala crvenu dugu kovrčavu kosu,što je malo čudno za vilenjakinju. Imala je dugu žuto-narančastu haljinu. Bila je malo deblja i malo niža.Prišla im je i rekla Eruantilu:”Sram te bilo,sada će neki izgubiti poso jer je sve razbijeno,pa neće moći ništa prodavati,zbog TEBE!”-naglasila je to”tebe” I dosta je ljutito govorila. Inače Nimriel ju baš i nije poznavala,što je bilo čudno.”Žao mi je,zaista. Što mogu učiniti da to popravim?” Pogledala ga je i srdito rekla:”Još ću vidjeti!”- i otišla. Nimriel i Eruantil su još neko vrijeme pričali. No,malo su sramežljivo pričali. Nimriel se sjetila da bi trebala sada otići kući,pa se okrenula Joudethu i rekla:”Joudeth mi bi sada trebali poći.”  Yours Truly Nimwen Branniel°° |
