|
|
petak, 29.02.2008.
Pripadanja
Pitaš me jesam li ikada osjećala da pripadam nekome.
Mogu pripadati stoljetnoj kući. Ulici u kojoj se nalazi. Gradu u kojem je. Zemlji oko nje što pamti par ratova. Dunji u dvorištu što najmirisnije dunje rađa. Pa i tom mirisu ja pripadam čitavim bićem. Pripadati mogu veljači u godini. Imati me može osmijeh ili riječ. Trenutku ću pripadati dok živim. Uspomeni. Samo čovjeku pripadati ne mogu.
Ne pitaj me jesam li ikada osjećala da pripadam nekome.
Nisam ti ja za to.
|
29.02.2008.
- 10:35 -
Copyright © -
Komentari (17)
subota, 23.02.2008.
Ajmo pit!
Koliko?
26.
Šta 26?
A šta koliko?
|
23.02.2008.
- 15:25 -
Copyright © -
Komentari (14)
ponedjeljak, 11.02.2008.
Kada se nema što reći...
Kada se nema što reći, pametan bi šutio,
a budala će ipak pokušati sa analiziranjem.
Pa eto:
Pomičem granice perverznosti, izmjenjujući kamasutra poze sa ova četiri pinky zida. Već pet dana apstiniram od ljudi i sunčeve energije. Zaboravljam asfalt pod nogama, jer sam trenutno utjelovljenje gutača teksta i svoje muze, izmuzene do kolapsa. Kada podignem rolete, vani će možda biti neko drugo godišnje doba i neki drugi život...
Ah, idem provjeriti.
|
11.02.2008.
- 10:45 -
Copyright © -
Komentari (19)
petak, 01.02.2008.
Pa dokle više?
Ima li ko kakvu ciganku da mi u dlan il' taban pogleda,
Tjeme da mi raščešlja,
Ispod noktiju zemlju iskopa,
Zjenice nek mi izvrne,
Crnu kavu prevrne,
Kuglu neka okrene,
Grah i karte pobaca,
Neka mi na tijelu svaku venu ocrta,
Pa neka se u tu mapu zagleda i kaže dokle više ovako?
|
01.02.2008.
- 21:15 -
Copyright © -
Komentari (17)
|
