Evo ljudi nastavka.
Prije posta evo otkriće tko je u prošlom postu bio/bila tako misteriozna osoba. To je bio Mark. Oni koji me ne čitaju od početka sada sigurno misle koji je pak sad taj. Ali evo rješenja. Mark je na početku priče bio jedan lik koji me je stalno zezao jer sam nova učenica, no ja sam sve to riješila s njim i onda je bilo sve super. On je tjedan dana nakon što sam ja došla otišao iz škole jer se preselio. Sada se vratio, ali neće biti u mom razredu već u onom razredu u koji ide onaj KRETEN Alex. U subotu sam se probudila u podne. Odmah sam se obukla za razliku od inače. Otišla sam u sitting room(dnevni boravak) i upalila televiziju. Nakon 10 minuta se čuo glas moje mame.
Mama: Ann Nicole(tako mi se obraća samo kad je ljuta na mene).
Zar ti nisam jučer rekla da se ne digneš poslije 10a.m.!!
Ja: Da mama, jesi rekla si mi. Ali znaš da se ja na prisilu ne mogu
probudit u 10a.m. ili još gore, prije.
Mama: Da Ann Nicole, znam. Ali i znam da ti ni ne znaš zašto sam
ti rekla da se probudiš poslije 10a.m.
Ja: Oke, ako nisam znala prosvijetli me!
Mama: E pa, Ann, ti i ja smo trebale ići kupit kućnog ljubimca za Ann.
Ann se radovala jer ideš i ti, a kad je saznala da ne ideš ti ni ona
više nije htjela ići.
Ja: Pa mama, mogla si me probudit.!
Mama: Ja? Da tebe budim? Znam ja kako je kada se tebe budi. Jednom
sam te išla budit pa si pošizila. Počela si udarat nogama, a s rukama
si se držala za krevet.
Ja: Mama, kad ti znaš dobro da se mene probudit jedino pomoću
vode(tako da me se polije njome) ili mirisom moga najdražeg jela.
Mama: Zar sam u 8h ujutro trebala radit tvoje omiljeno jelo?
Ja: Pa ako je bilo nužno, da!
Nakon toga razgovora otišla sam u Anninu sobu i ispričala joj se, no ona me nije htjela ni pogledat. Samo je šutjela. Izašla sam iz njene sobe i otišla u dvorište s Aronom(moj pas). U dvorištu sam se igrala s Aronom. Sjela sam na travu i bacala Aronu štap. Svaki bi mi ga put donio. Kada sam krenula ča naišao je Eric.
Eric: Ej
Ja: Ej
Eric: Kako si?
Ja: Dobro ti?
Eric: Dobro. Izgledaš tužno, što ti je?
Ja: Ma danas sam se trebala probudit u 10a.m. ali se nisam.
Eric: Pa što je tu važno. Negdje si trebala ići?
Ja: Da, trebala sam ići s mamom i Ann kupiti Ann kućnog ljubimca.
Eric: Aha, i sada je Ann ljuta na tebe?
Ja: Da, ne želi me ni pogledat. Ne znam što da radim.
Eric: Kojeg je kućnog ljubimca iona željela?
Ja: Željela je psa. Labradora.
Eric: Imaš li novaca kod sebe sada?
Ja: Da, zašto?
Eric: Dođi, idemo joj kupit Labradora.
Ja: A što ako joj se ne sviđa? Ako ne želi više labradora
ili ako joj se ne svidi boja?
Eric: Ne brini, svidjet će joj se!
Ja: Kada si već tako siguran, onda idemo.
Otišli smo kupit Ann labradora. Kupili smo joj bijelo-žutog labradora. Kada smo joj ga kupili bio je štene. Kada sam došla doma odnijela sam joj ga. Nije me htjela pogledat. Spustila sam psa na pod pored nje i tek onda me je pogledala. Napokon je izustila neke riječi.
Ann: Sviđa mi se.
Ja: A hvala mi nebiš rekla?
Ann: Hvala! (rekla je to kao pod prisilom)
Ja: Ann, žao mi je što se nisam probudila kada sam trebala.
Ann: Nije važno.
Ja: Je važno je. Ti si bila u pitanju.
Ann: Da, ali trebala sam samo kupit kućnog ljubimca, ništa više.
Ja: Svejedno!
Ovaj mi je tjedan u školi mogao biti super da mi se Alex nije obraćao. Pod jednim je odmorom došao u moj razred i govorio mi kako mu je žao.
Alex: Nicole, sorry.!
Ja: Ne zovi me tako. Tako me mogu zvati samo prijatelji.
Alex: Zar ti ja više nisam frend?
Ja: Ti? Meni frend? Ti mora da si poludio. Nakon onoga što
si mi napravio, ti si meni samo enemy(neprijatelj) i u mome
srcu više nema mjesta za tebe. Ti si običan kreten.
Alex: Ali rekao sam da mi je žao.
Ja: To nije dovoljno, a ni išta veće neće pomoći.
Alex: A što ako napucam Sarah.
Ja: Sa svojim životom radi što želiš, a u moj se ne miješaj.
Alex: Molim te Nicole, oprosti mi.
Ja: (opalila sam mu šamar i rekla) Rekla sam ti da me ne
zoveš Nicole i da me tako samo prijatelji mogu zvati.
I neću ti oprostit!!
Alex: Zar nikada više?
Ja: Nikada više u mome životu.
Alex: Onda dobro. Sretno u životu.
Ja: Ma zabi si to sretno znaš gdje!!!!!
Otišla sam do mog društva i dogovorila se s njima za nekakav plan(koji je to plan saznat ćete malo kasnije). Oni su se sa mnom složili i dogovorili smo se da ćemo taj plan izvesti vrlo brzo. Sam i Mary već znaju tko je Alex tako da su se i one složile s planom. Naš razgovor je tekao ovako.
Ja: Cure, imam plan i trebam vašu pomoć za njegovu izvedbu.
Ramona: Hajde Nicole, pričaj!
Ja: Ovako... Trebamo organizirat party na koji ćemo pozvat Alexa i Sarah.
Mary: A kakav party?
Ja: Bilo kakav svejedno je.
Sam: A gdje bi se održao taj party?
Ja: Ne znam, to ćemo se već dogovorit
Amanda: Hajde Nicole, pričaj dalje.
Ja: Dobro....Dakle trebamo napravit taj party i pozvat Alexa i Sarah.
Isabell: Da to već znamo.
Ja: Priredit ćemo im malu zabavicu. Koja će biti....(Nolitta me prekinula)
Nolitta: E cure dolaze Alex i Sarah!
Ja: Nema veze, da nastavim. (opet me prekinula)
Nolitta: Ali cure dolaze ovdje sada su kod Srahine klupe.
Ja: Dobro, onda ću požurit. Koja će biti namijenjena samo za njih dvoje.
Isabell: A o kakvoj je zabavici riječ?
Ja: Znate onu igru, penjeve ili kako se već zove.
Sam: Ja mislim da sve znamo nije li tako?
Mary, Isabell, Ramona, Amanda i Nolitta: Da tako je!
Ja: Mi nećemo vrtjet bocu nego ćemo same odabrat njih dvoje i oni će
morat izvršit taj zadatak.
Mary: A kakav će taj zadatak biti?
Ja: Papren i javan.
Ramona: Kako misliš javan?
Ja: Lijepo, snimit ćemo ga.
Amanda: A koji će zadatak biti?
Ja: Reći ćemo im da se moraju požvalit pred svima i to odmah.
Nolitta: A što ako odbiju?
Sam: Morat će prihvatit.
Ja: Da, morat će prihvatit jer inače ćemo im reći kako im to nije
takav problem jer su to već dosta puta radili, i to pred cijelim 2.
katom škole.
Ramona: Da onda će sigurno morat prihvatit.
Isabell: Tako je, ali......tko će snimat?
Ja: Ne znam, tko bi htio?
Mary: Ja, ako nije neki problem.
Sam, Amanda, Ramona, Isabell i ja: Nije, nije nikakav problem.
Mary: Onda super.
Ja: To će biti dvije muhe jednim udarcem.
Tako smo mi smislile plan kako ćemo uništit Alexa i Sarah. Nakon toga odmora imali smo kemiju. Svi smo se zezali. Simon je našao neku gumicu ili nešto takvo na podu uzeo u ruke i pogodio profača u glavu. Svi smo počeli vrištat od smijeha, ali profaču to nimalo nije bilo smiješno. Svima nam je dao jedinice. No nas to nije omelo u ludovanju. Sarah je digla ruku kao da treba nešto pitat.
Sarah: Mogu li na wc?
Profač: (sav mrzovoljan je rekao) Ne!! Marš, sjedaj na svoje mjesto i da više nisi digla ruku ako nije vezano uz kemiju. Jasno?
Sarah: (glasom kao da će ubrzo briznuti u plač) Da, jasno mi je.
Profač: Drago mi je.
A mi smo svi još više prasnuli u smijeh. Otišla sam do Srah i upitala je.
Ja: Treba li ti možda maramica da obrišeš suze?
Sarah: Mrš. Ne plačem.
Ja: A da, da sorry. Samo jecaš.
Sarah: Pusti me na miru.
Otišla sam na svoje mjesto i počela se smijati. Profač me poslao ravnatelju(e ljudi sorryte više se ne sjećam da li je bio ravnatelj ili ravnateljica i da li sam to ikada spomenula). Ravnatelj me upitao.
Ravnatelj: Opet vi gospođice Anderson.
Ja: Aha, vam smetam? Da odem?
Ravnatelj: Ti se sada šališ sa mnom, no kada tvoja razrednica bude me
molila da te ne rušim godinu onda ću biti dobar. Zar ne?
Ja: Pa..... Da!
Ravnatelj: E pa ne ide to tako.
Ja: A nego kako?
Ravnatelj: Pustimo sada to. Nego zašto si ti ovdje sada?
Ja: Jako sam se smijala na satu.
Ravnatelj: Ah, dobro, možeš ići. Ali ne na sat nego ispred razreda da
si bila.
Ja: Oke.
Pokazala mu ja peace i rekla peace, a on samo mutavo gleda i ne kuži. Poslije škole našla sam se s Ericom. Pitala sam ja njega i on mene u isto vrijeme: Da li biš htio/htjela hodat sa mnom. Tj. Bit moja/moj cura/dečko. Oboje smo odgovorila da. I tako sada nas dvoje hodamo. Ae ljudi sorryte na jako dugom postu ali sam se raspisala. Pussa.
Evo slika Anninog labradora
