subota, 15.12.2007.

...Love story...

Jedne ljetne večeri se upoznalo dvoje ljudi.Oni nisu znali da će u skoroj budućnosti biti zajedno.No kako bi to i naslutili kad su bili iz drugih gradova.
On je bio iz Slavonije,a ona iz Zagreba.Upoznali su se preko interneta.
Kako su se sve više upoznavali,tako su se sve više zaljubljivali jedno u drugo.Na kraju su prohodali.Premda se to činilo nemoguće,nekako su uspijevali održati vezu..Držala ih je ljubav.Jednom su se čak uspjeli naći.On je jednom prilikom došao u Zagreb.Taj dan je urezan u njihova srca kao jedan od najljepših dana u njihovom životu.
Taj par se i dan danas drži.
Drži ih međusobna ljubav..
Oni su primjer sretne ljubavi.
Ljubavi na daljinu,koja nužno ne mora biti nemoguća.
Ako se boriš za nešto i u tome ustraješ, kao npr. ljubav
onda će to nešto i opstati.

Ovo je istinita priča.
Nisam navela imena jer su me osobe iz
priče to zamolile.Ne žele
da se sazna njihov indetitet.


Moi ljudi..
Sjetila sam se napisati post..jeej...
Eh..Ovu srijedu idem u Njemačku...
Napokon..Premda me malo strah..
Nekako ne bih ipak išla..Ajoj..
No dobro sad je gotovo..Kupila sam kartu
i izvadila putovnicu,tako da sad nema povratka..
A ništa ljudofi moi..
Nadam se da će vam se svidjeti priča...
Poželite mi sretan put..
I molite se za mene..Da mi se
Avion ne sruši, i da ne umrem..lol..
Idem ja..

četvrtak, 06.12.2007.

...i try so hard...in the end It doesn't even matter...

...Ah..Uskoro će praznici..
Jedva čekam..Idem u Njemačku kod tetke..Vidjet ću bratića,kojeg nisam vidjela već dugo godina..
S njim ću proslavit Božić i Novu Godinu..
Bash sam hepi..Idem avionom..To mie prvi put da ću ići avionom negdje..malo me strah...Što ako mi se nešto dogodi na putu do tamo..
Nadam se da neće..

Kako se u posljednje vrijeme loše osjećam..
Ne znam zašto..Kao da je neka praznina ispunila
moe srce..Nekako sam tužna..Premda to nitko ne vidi
jer to prekrivam svojom stalnom veselošću..
Nekad mislim da sam previše vesela i optimistična.
Ali kad ipak bolje razmislim,bolje i to nego da sam stalno tužna
i pesimistična zbog malih sitnica u životu...
Život nije savršen ali istotako nije ni tako loš...


Nekad se znam zamisliti i razmišljati o svakojakim temama i stvarima..
Nekad znam postavljati glupa pitanja...
Nekad znam maštati o svemu i svačemu..
Nekad mi na pamet padaju svakojake stvari..


Jesam li zbog toga čudna??
Neki bi rekli da sam samo jedna umjetnička duša..
Nekad se pitam da li sam inteligentna..
Nekad se pitam da li idem nekome na živce..
Nekad se pitam da li imam prave prijatelje..
Nekad se pitam,zašto znam biti lijena kad znam da to nie u redu..
Nekad mislim da mogu biti bolja u svemu,samo kad bih se potrudila..
I to je istina..
Nekad stvarno previše razmišljam..

Ajme..Što je samnom...Kako je ovaj post drukčiji..
Baš mi se sviđa..Nekako se osjećam starije..
I jednu stvar obećajem..Češće ću pisat postove..
Obećajem da hoću...



Vaša Kristina..

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.