Roštilj i pričica.....
Ovaj postić je samo za moju izgubljenu frendicu...  Prekjučer me tata skupio poslije posla i sad sam kod njega. Neznam dokle ću biti kod njega, ali što duže to bolje... Fali mi moja mačka... Sama je doma, nitko ju ne mazi...  Okanimo se tužnih tema... Jučer smo bili kod tete na roštilju  , skupila se cijela familija. Bilo je zaaaaaaaaaakon!!!!!!!!!  Prvo smo se nažderali pa smo išli igrat ping-pong, badminton i bacali smo frizbi. Bilo je odlično al smo svi bili mokri jer je bilo prevruće!! Danas imam muskulfiber... (laički: upalu mišića ) Više me bole ruke nego noge... Danas idemo u shopping!!! Jei!!! Sutra imam probe na sve strane; u školi ujutro pa popodne u Galženici, za dramsku... joj,joj,joj.... Kak moja izgubljena frendica piše o ljubavi... Mmmmmmmm, deep........... Sorry, malo te zezam.... Ja isto patim zbog jednog dečka.... Ah.......... Nećemo sad o tome....... Joooooooj, jedva čekam more!!!!!!!!! Pošto neam inspiracije, ewo wam jedna pričica s mora:Bio je neki vjetrovit, oblačan dan i ja sam otišla na plažu sa svojom izgubljenom frendicom. Bilo je malo prohladno i nismo se htjele kupati nego smo otišle praviti društvo frendici koja je prodavala razglednice. Počelo je jaaaako puhati i njen šef je došao pokupiti razglednice jer će nevrijeme. Mi smo joj pomogle i krenule prema doma, da nas ne zahvati oluja. I žurimo mi tako, probijamo se kroz gomilu ljudi u nadi da ćemo doći doma prije kiše. Al kad smo došle do stepenica što vode prema autobusnom stajalištu, počelo je jaaaaaako kišiti uz pratnju munja i gromova. Potrčasmo mi i sakrismo se ispod tende od kioska, a kiša je počela pljuštati, slapovi kiše su se slijevali niz tendu i niz ulicu ( bila je uzbrdica ). Mi smo se počele smijati ko blesave dok su potoci kiše rasli... Bujica je rasla i nismo više mogle biti ispod kioska pa smo pretrčale ulicu jer je na drugoj strani bila pošta. Jedva smo došle do pošte jer je bilo užasno teško trčati po bujici vode koja se slijeva... Taman smo ja i Anđela (cura koja je prodavala razglednice) utrčale pod ogromni krov pošte, kad je mojo izgubljenoj frendici bujica odnijela japanke! Mi smo umrle od smijeha gledajući ju kako je trčala za japankama koje je voda nosila... Nemoram ni reći da se sva smočila dok ih je lovila... Bile smo ispod poštanskog krova neko vrijeme, smrzavale smo se, bile smo mokre do kože... Kiša je polako jenjavala... Počele smo se pitati kod koje ćemo otići... Na kraju smo se dogovorile da ćemo ići kod mene doma. Kad se kiša stišala, potrčale smo prema mojoj kući. (tj, bakinoj kući, al to nije poanta..) Došle smo mokre do gole kože... Ja sam im dala neku svoju robu da se presvuku i osušile smo si kose... Onda smo malo kartale remi sa mojom sestričnom... Kad se vrijeme smirilo, otišli smo kod Anđele, rekla je da ćemo napraviti palačinke. Kad smo došli kod nje, shvatili smo da ona nema dosta mlijeka ni jaja za palačinke... Upalile smo neki dvd i zavaljale se na kauč... Opet je počelo grmit i sijevat, a potom i kišit... Anđela se bojala za svog mlađeg brata, nije znala di je, nije joj se javljao na mobitel... Nevrijeme je poprimalo goleme razmjere... Prozori su lupali, soba je bljeskala od munja... ...TO BE CONTINUED... |
