10.07.2007., utorak
i superheroji zaslužuju sreću...
|
...i šta da kažem? toliko vremena je pršlo a ja i dalje nemam inspiracije... Eto ljeto je počelo, ljudi piju, zajebavaju se ,izlaze a ja...ja učim...ja učim mehaniku... ja učim građevnu mehaniku... e da... gledam neke sretne face koje se sprešetavaju ispod mog prozora i brijem si neki film u glavi u kojem sam ja superheroj a on... on je isto superheroj... i mi spašavamo svijet od zla i na sebi imamo crveni baršun... a anti-junak je debeli čangrizavi polučovjek poludivlja svinja obučen u izlizani traper i bijelu čipku... opako je biti superheroj... i jebeno je kad imaš svog mužjaka superheroja... ali ja nemam... to je samo film koji vrtim po glavi dok mi se ispred očiju vrte sile Rah i Rav (građevna meh.)... i mislim si tako... gdje bi ja to mogla otći i naći tog svog heroja kojeg mi je sudbina pripremila... hm... u Zagrebu naći superheroja... teško... ali probat ću ga naći... 18.7.2007... ... i da... evo ovih dana sam mislila da sam našla svog mužjaka superheroja ali sad mi se čini da sam se prevarila... a tako sam htjela da on bude moj mužjak...  ...uf... no čini se da nam nije suđeno... pa dobro... prebolit ću...kad-tad... da... jaka sam ja...ma uf...ali tužno je to... a baš sam se ponadala... ništa, napuštam vas za sada... Super Mali Lažljivi Pony mora u akciju spašavanja nuklearne elektrane krško od zlog doktora Vjeverice od Mančastera... poželite mi sreću... |
