petak, 10.12.2010.

Mom dedi...a i babi Jovanki madr d ledžnd

Nekako u ovo vreme mi je umro deda, patron, čovek od uzora i nekoliko gena koje mi podario, a i ponašanja. Naučio me je da se smijem kad je najteže, a plačem kad sam srećan. A i dao mi je par gena za humor. Nažalost, to baš i nije ispalo kako treba. Dok je on bio šaljivac i čovek iz naroda, ja sam satiričan, sarkastičan, ponekad ciničan i bolesno crnohumorističan.

Prvo dedi, a i babi u čast, bolesni komentar koji sam dao na poziv profesorice da ih dovodemo u muzej:

"Imam i ja dedu i babu, samo trebam da ih otkopam" - Komentar nije bio glasno izrečen, ali sam ga došapnuo ljudima iza sebe koji nisu znali da li da se smiju ili da me udare s nečim. Znam, teško izričem ljubav. Usput, nisam ovo smeo da okačim na MSN pošto bi mi rodbina videla pa bi počeli svakakvi komentari.
| 22:34 | Komentari (3) | Isprintaj | #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.