Možda je šutnja zlato, al ja ću ipak prdnuti.

Krenem danas u grad nakon utakmice i sretnem mamu na ulici, vračala se od ujne, i uspijemo se posvađati.
Prvo krenulo lagano: "Zašto nisi otišao opet pitati šefa u Arsenalu hoće biti posla?"
Ja: "Bio sam danas 2 puta, a ionako si ga ti pitala prije par dana, a ionako sam si NAŠA posao."
Mama: "Ja ne vidim da radiš."
Ja: "Idem raditi kad me zovne šefica......."
I onda krene ozbiljno, pa zagusti, pa padnu teške uvrede, pa pređe svađa na sva područja našeg obiteljskog života, pa mi kaže: "Bolje da ti nastaviš kući, a ne u Gotham!". Pa nastavili u stanu, pa mljela sat vremena o tome kako ju ja mrzim, nepoštujem i ništa ne razgovaram s njom (a istina, jebiga). Pa mi rekla koliko ju živcira što ništa nebi napravio sam, nego mi sve ona mora govoriti, pa malo o tome kako ništa ne učim, pa o tome kako neću na fax, pa o tome kako je Leo (moj naj frend) pristojan, dobro uči, ambiciozan, pomaže svom didu, kuha, brine o svom bratu, govori lijepo o svojoj majci, poštuje svoju imovinu..... uglavnom - sve što ja nisam. Pa krenula o tome kako sam neambiciozan, kako nemam nikakav ozbiljan posao, kako su to sitnice što ja radim po kući a opet ih ne obavljam kako bi ona htjela..... (jel vi orete njivu traktorom u slobodno vrijeme ili volontirate u bolnici ili tako nešto slično?)
Pa se ponovno vratila na ono kako je na dnevniku gledala da taj moj "chat" loše utječe na mene i kako su rekli da oni koji se bave tim gube prijatelje, mršave, ne jedu, ne kreću se, ne idu na zrek, ne komuniciraju s ljudima oko sebe, sve zapuštaju i postaju ovisni o tome (blogu), te da se to sve očituje na meni. Jebiga. (imate moje mišljenje o tome u postu srijeda, 28.06.2006., pa pogledajte da ga ne ponavljam)

Da bi možda prestala jesti govna i da vidim hoće li stvarno doći do poboljšanja već katastrofalnih odnosa, a možda i govori istinu i ja samo pravim sliku jadnog ubogog djeteta od sebe, ja predložio ideju da objesim tipkovnicu zajedno s kobasicama u špajz. Sutra ujutro vjesi o kabal obješena!


Nemam pojma jel ko čitao ove moje baljezgarije što pišem po blogu, ali ako vas je bilo:

Aj bok!

neznam kolko dugo, možda se vratim, možda ne.... već sam jednom prestao, pa se vratio nakon cijelog jednog dana. (ak vas zanima eo link: http://mrzimmilan.blog.hr/arhiva-2006-05.html#dan4)
ostaje mi ipak miš tako da mogu na internet i slušat glazbu! Dragi blogeri, čitam ja vas i dalje (iako ste svi jadni, neorginalni i nemaštoviti), sam eto, neću biti baš u prilici ostaviti komentare.


budite i dalje lijepi i pametni, slušajte mamu i tatu i nemojte mojim stopama!!

voli vas vaš Pidgeon Slaughter!



-----------------------------
ok, ok, vraćam se za tjedan dana!