Karota ludens

Prvo, sugavo je, stalno neka juzina. Veceras opet lije ka iz kabla. Naravno da nitko ne ide vanka. Ma i da ide, jebemese, uvatila me neka fibra i nisan od voje.
Drugo, solo sam u stanu sta je bilo zabavno jedno vrime dok mi je stan funkcionirao kao squat, ali zadnjih par dana mi vise nije neka baza. Ne da mi se kuvat, mrzin sama jest, pukle su cijevi od kanalizacije pa se tusiran u kanti, mojih nema i sve skupa... usamljena san. U ovom sugavom gradu u koji sam se vratila radi ucenja nema ni pasa. Tu mi je jedna prija koja ovih dana odradjuje praksu u bolnici i useljava u novi stan i nema vremena ni za okrenit se, a kamo li za visit sa mnom. Jadnicak, cilo lito se uspila okupat dva puta. Druga danonocno konobari. Ajde, treca je bila tu, ali ona je gotova s faksom i sad se zajebava i putuje sto ja, je li, zbog svojih sest (a mozda ih je i osam) krasnih uvjeta ne mogu. Ostali su se rastrkali po otocima.
Trece, bila sam u Vukojebinici i opet me nekako uhvatila tuga. Prijatelje s dicon nisam uopce stigla vidit. Onaj glavni, koji me vezivao za cilu ekipu ima shizofreniju i iako mi kazu da je bolje, nekako se nemam potrebu nac s njim. Samo bih se rasplakala. Ostali su svi po starom, a kad slusate iste price vec 10-11 godina, malo vam dopizde. Nisan nijedanput otisla s njima na plazu. Na moju plazu, na misto na kojen se kupan od 1. srednje. Mislin da to dovoljno govori.
Jedan dan sam spicila u Jos-vecu-vukojebinu pokraj moje Vukojebine i ono, ista prica kao i ovdje. Tuga i zalost. Nasli smo se nas troje koji smo zajedno tulumarili s nekih 16-17 godina i sad se gledamo. Jebote, da mi je netko rekao kako ce sve to izgledat za par godina ne bih mu virovala. Ona je sjedila na terasi i pricala kako ce joj sad istec viza. Dragi joj se u medjuvremenu brckao s perajama u moru i pokusava naucit plivat. Ne zeli se vracat u Hrvatsku. Wow, isla bi s njin u zemlju iz koje je on otisa da bi moga prehranit familiju. A M u Zagreb, M iz Zagreba, i tako vec godinama. Nista novo. Ima neku sezonsku curu vec tri miseca i svejedno mi zamjera sta mu se nisan nikako javljala gori. A svejedno idemo na ono putovanje. To su oni djecacki snovi, i iako sad svi imamo svojih briga, lipo je o tome mastati...
I za kraj, starci.. sutra se vracaju s broda. Nisan ih vidila cilo lito. Prvo je stara bila gori sve do upisa i bila je cila nervozna radi onih prijemnih. Onda su kidnuli u planinu, a sad su na brodu. Rodjendan im je za dva dana, a neman pojma sta cu im poklonit. Nisan ni razmisljala, priznajen. Oni meni nisu nista jer su bili zivcani radi prijemnih, a posli se nismo ni vidili. Krasan rodjendan, kad ti ga i vlastiti starci zaborave, onda znas da si debelo u kurcu. Fale mi, idioti, a vidit cu ih na jedan dan i onda iden u onaj depresivan kontinentalni grad s ruznon klimom strebat za tu gomilu idiotskih ispita da bih upisala zadnji semestar faksa koji ne podnosim.
I jedina jebena stvar koja me veseli, a zove se novi fakultet, je uejdno i jedina stvar o kojoj ne mogu ni sa kim razgovarat jer su jos svi sokirani mojim i sestrinim (ne)postignutim rezultatima; a i mater je u teskoj depresiji jer sad obje odlazimo od kuce.
Dobit cu veliku sobu, a necu moc skartat ni tapet ni jebeni stol za rucavanje sa 6 stolica. Pokazite mi onog jadnika koji u spavacoj sobi drzi dva kauca i stol sa 6 stolica, molin vas.
I tako, petak navecer, ja iman fibru, vanka pada kisa i osjecam se ko Pale sam na svijetu. Pun mi je kurac ovoga lita i da mi nije stalo vidit starce, ovi sekund bi spakitrala kufere i otparila u Zagreb.

p.s. Ptica, Ico i Gekko, vas troje ste najbolja stvar koja mi se ovo lito dogodila :*