Di su jaja?!:-)) - mriza zivota - Blog.hr

ponedjeljak, 10.04.2017.

Di su jaja?!:-))

Anestezija nije tajanstvena ćer posljednjeg ruskog cara nego medicinski postupak
kojim se pacijent uspavljuje prije operacije.
Slijedeći košmar, zapravo horor-aktovka, nastala je kad je njen autor ostao bez mendula, krajnika,
duškića i kakoseveć sve još ne zovu, dakle krajnika i kad nikako nije moga skupit hrabrosti
da kirurgu za vrijeme operacije prizna da anestezija nije djelovala na nj bojeć se da bi kirurgoslav
moga postat nervozan...

Zaboravljivost se općenito smatra staračkom boljkom – mozak postaje mekši što su arterije tvrđe,
ili tako nekako.U našim morsko - obalnim širinama zaboravljivost se ipak razvila u omiljenu naviku,
moglo bi se čak reći u regionalnu pasiju.


Da sve nesporazume unaprid rasčistimo – zaboravljivost ni nikakva sramota, dapače,
zaboravljivost je matematička posljedica gomilanja godina.
Ovoj priči tija je dat naslov „U lovu na zečeve za didicu“ ali je posli zaboravija na tu ideju.
Sudbina je tila da priko Uskrsa ostane doma, usrid proba za dičju predstavu.
Ostatak njegove posade odveza se na tri dana nije znao di .
Osta je dakle sam u posve poznatom mistu.
U tom svom neutješnom duševnom stanju predložili su mu, iz humanitarnih razloga,
njegovi prijatelji da proslavi Uskrs u krugu njihove obitelji.
Čim se naša u četiri oka sa Jozicom,upozori ga da njegova vira ne dopušta nikakovih diplomatskih
odnosa sa uskrsnim zečevima.

-Nije to ništa-umiri ga Jozica- za svakog je gosta nezaboravan doživljaj kad naš mali,
slatki Jure traži uskrsno gnjizdo u kući...
Nije se dava dugo nagovarat i u Uskrsnu nedilju stiga je Jozicmirovićima kao neutralni promatrač.
Svečani čin traganja za uskrsnim gnjizdom ima se obavit u dnevnom boravku u kojem su, uz ogromno
Uskrsno stablo bile samo vrlo rijetke imitacije nekakvih stranjskih ogledala i dva ajmeludilo naslonjača u čoškima.Bogato nakinđuren stol dava je na znanje da je slavljenje Uskrsa već počelo.
Zaklonija je rukon usta, zapita Joskana di je ka dežurni uskrsni zec sakrija jaja.

-Za to je još od Prvog svjetskoga rata nadležan moj pape.- izvjesti ga Joskan i predstavi didu Nikolu.
Odma je zapazio da je devedesetogodišni didica pinku zberlavija s čega je i njihov razgovor bija pomalo zbrčkan.

-Didice,didice-zaurla je Josko didu u uvo- Gospodin Gale nan je doša u goste.
-Šta?
-Ovaj gospodin- bit će-danas-kod nas-

-Fala budi Bogu na nebesiman-potvrdi didica i odmiri gosta neprijateljskim pogledon:
-A šta ćeš i koji si ovi ovde?
Na svu sreću didov puni mijur unija je poželjnu prekretnicu u ti kratki razgovor.
Gospođa Jozica iskoristila je ti predah da pošalje svog malog Juricu brže-bolje u lov na jaja.

-Koliko ja poznajen našega pametnoga diteta, on će začas nać uskrsno gnjizdo-
prorekla je s neskrivenim ponosom i šapnila gostu:-Senilni didica naš sakriva jaja svake godine u istu fotelju.

-Ladno ki led.Ladno.Mlako.Toplo.Vruće.Još vrućije-mrmljio je mali Jure u skladu sa uobičajenim obredom
na svom rutinskon putu do naslonjača, potican uzvicima bodrenja obaju roditelja.
Sa sigurnošću višegodišnjeg treninga zagrabija je mali duboko u podstavu naslonjača i počeja sve uznemirenije kopat po njoj.

-Ej, šta je ovo?-podiglo je dite napokon pogled-pa ovdi nema ničega!
-Ma mora bit, uvik je bilo tu-ustvrdila je mama Jozica i počela sustavno ronit po podstavi.
Tata Joskan odjuri u predsoblje i jidno zalopati na vrata veceja-
-Čača,čača! - čuli su ga kako se dere - Di si ih sakrija?!-
-Šta?-dopre glas iz veceja.-Šta se dereš,šta očeš?
-Di su jaja?-
-Kakva jaja?-
Izbila je panika. Mama i Jurica prodrli su duboko u podsvijest naslonjača,sve dok jedna oslobođena opruga
nije izgubila vlast nad sobon i maloga katapultirala u orbitu .

-K vlagu!-reklo je dite nakon prisilnog spuštanja-Neko mi je ukleja gnjizdo!-nadoda i ošine barba Galu prijetećin pogledon.
Tad je gostu postalo jasno da se i on mora pridružit akciji traganja,pa je poslušno zaronio pod naslonjač.
Joskan se pak vratio s kuhinjskin nožen srednje veličine i počeo cipat grebene naslonjača.
-Ipak,šest prikoviše šesnih jaja ne mogu samo tako isparit da ne ostane ni traga.-
gunđila je glava obitelji rastavljajuć naslonjač.
Sad je već mora priznat sam sebi da će mu ovi Uskrs ostat u sjećanju kao nezaboravan doživljaj.

-Svake godine isto slanje!-tulija je Jurica mali dok su mu roditelji razapinjali nesritni naslonjač.
Dida Nikola pomolio se načas na vratima,pogleda u sobu sa puno razumijevanja
i ganuto zapiva božičnu pismu:
-„Tiha noć,sveta noć..........“
Bio je to zaista jedinstven doživljaj.Nakon ne zna se koliko odustali su od bezuspješnog ronjenja.

-Dogodine će sigurno bit bolje-tješila ga je šjora Jozica, a šjor Joskan se uzalud branio od udaraca svoga potomka,a dida je lega u kadu da pinku odrima..........

Povuka se šjor Gale na prstima s bojišta u najdalji kut i cili speštan svalija se u drugi naslonjač.
Krc.....
Šest solidnih, šesno opituranih jaja ispustilo je pod njim dušu.Nije se usudija maket.
Sklopljenih očiju razmišljao je o tome kako je to prilukavin kokošima pošlo za rukon utrapit
ta svoja mrska jaja uskrsnim zečevima.


p.s. da se stariji ne bi uvridili ,valja napomenut da postoji, fala svin podzemnim i nadzemnim silama i prerana senilnost.Katkada se javlja i u školskoj dobi,pa makar mali pacijent nikad i ne iša u školu.:-))



..........................................


04:05 | Komentari 16 | Print | ^ | On/Off |

<< Arhiva >>