Bruna/ III dio / - mriza zivota - Blog.hr

nedjelja, 05.03.2017.

Bruna/ III dio /

Neupadljivi zaklon ispred peći Bruni je spasio život.Visoki štit napravljen od čeličnog lima koji je zimi bio postavljen ispred peći kako bi ljude štitio od prekomjerne vrućine, stajao je zaboravljen uza zid.Djevojčica brzo odmakne dio zaklona od zida I sklupča se iza njega.Neugledno se pomagalo pokazalo veoma dragocjenim.Zaštitilo ju je od vatrene stihije sve dok joj napokon nije uspjelo da se svjetlosnim tunelom vrati u svoju sobu.
Bruna je hripala I kašljala.
Zatim otvori oči.

-.Sve u redu ? –Luka se zabrinuto nagne nad nju I protrese je za ramena.-Čuješ li me Bruna?Jesi li dobro?
-Ne brini.-prokrlja ona.-Dobro mi je !.-

Brunino lice pokrivao je sloj čađe.Nekoliko je pramenova njene plave kose bilo osmuđeno i grozno su smrdjeli po dimu, baš kao I traperice I majica.
-O, ne! –uzvikne Marina.-Što se dogodilo?-

Bruna joj je htjela odgovoriti nešto zajedljivo,ali je od toga odgovori zabrinut izraz Marinina lica.Prijateljica se nagnula nad nju držeći Mici.-Reći ću ti- reče Bruna I duboko uzdahne.
-Mogu li sada dobiti nešto za piće?-
Jedva se pridigla I iscrpljeno naslonila na zid.Marina odloži Mici na krevet, odjuri do svog noćnog ormarića I uzme bocu koja je na njemu stajala.Brzo odvrne čep I pruži Bruni otvorenu bocu narančina soka.

-Evo, pij.-reče ona I posrne.Iz boce štrcne sok I razlije se po Bruninim trapericama.Mici hitro skoči u stranu.
-Uuups.- Marina se pokajnički osmjehne.-Sorry, žao mi je!.-
Luka odmahne glavom.Kako netko može biti toliko nespretan!
No, Bruna joj se samo blago nasmiješila.-Nema problema Marijuško.traperice su ionako gotove!-
Uzme bocu iz Marinine ruke I žedno nategne sok koji je divno vlažio njeno suho grlo.
Bio je jednostavno izvanredan! Bolji od svega što je ikad pila.

Mici tiho zamijauče I popne se Bruni u krilo.Spremno se pusti maziti, zatvori oči I tiho zaprede.
Luka je zabrinuto motrio sestru.-Sudeći prema tvome izgledu, putovanje je bilo veoma uzbudljivo.-
Bruna odloži bocu.-Itekako! Pogodila sam baš noć u kojoj je izbio veliki požar.Znate , onaj prije stotinjak godina u kojemu je zamalo cijeli muzej izgorio.-Bruni je drhtao glas.
-Neobična slučajnost.-promrmlja Luka.

Bruna se složi.-Koliko sam gospođi Veri iz grebengradskog muzeja zahvalna što mi je rekla za tu inventurnu listu, toliko mi je neshvatljivo da mi nije spomenula da je muzej te iste noći izgorio u požaru.-
-Zašto bi?.-dobaci Lukas.-Nije mogla znati da ćeš otputovati u prošlost.-
-Imaš pravo.-Bruna se kiselo osmijehne.-Sada mi je bar jasno zašto mi je djevojčica koja je onda spasila Grebengrad od požara toliko nalik – to sam bila ja!-
-Zvuči kako zaplet nekog fantastičnog filma!-Luka se široko nasmiješi.-Djevojčica iz budućnosti sprečava razornu goruću katastrofu.-

-Toooo! – Marina se zarumenila od uzbuđenja.-A naslov filma glasi:- Bruna Tomić, superstar.-
Nasmijali su se , a onda se Luka uozbilji.-Je li se sve to barem isplatilo?
-Itekako! Nećete vjerovati što sam sve otkrila.-
Bruna se uspravi na krevetu, stavi Mici u krilo, a Luka I Marina sjednu do nje.
-Odakle da počnem?-
Marina je poprijeko pogleda.- Možda….od početka? –

-Ma nemoj! -Bruna se nasmiješi.Dakle:gospođa Vera dobro je pretpostavila.Baka Klara doista je zapisivala sve što je znala o grebengradskom zmaju I njegovom ubojici I o povijesti Grebengrada I to u detalje.-
-Kako I priliči dobroj knjižničarki! -zaključi Luka.
-Naravno.- Bruna prijateljski pljesne brata po leđima.Bila je previše zadovoljna sretnim ishodom svoje avanture da bi mu zamjerila pametovanje.


....................

21:04 | Komentari 16 | Print | ^ | On/Off |

<< Arhiva >>