mriza zivota

utorak, 30.10.2012.

Ih...:-)))



Probudi se vitar ljuti
išćupa je vrtu cviće,
otud dalje-ko da riče:
„Teško tebi ,nema priče!“
Zapljuska se u visinu
pa oblake razdera,
stogodišnjem hrastu reka;
„Eto vidiš i ti s paa!“



Traži more ,pa ga nađe
tresnu,smrvi bile brode
pa uzdahne urnebesno,
nasmija se ,dalje ode.
Grom ga prati,a on leti!
Kuda leti,kud li biži?
Ode crikvi pa tu sruši
gromobrana-ajme duši.
Šta to činiš?-pitali ga
kad klonija,pa se stiša;
„Ko bi čuo moju tajnu
taj bi smista s uma siša!“
03:07 | Komentari 31 | Print | ^ | On/Off |

petak, 26.10.2012.

Tooooo Kažžžoooo sunce ti žarkooo:-)))



Zaželio si je osobno i evooo jeee!!!:-)))






Dragi prijatelji svi!


Prvo buđenje prošlo jedva,ali je!


Zahvat prošao.Za prvu ruku su kiro.dr.mr.fr.... oni jel :-) donekle zadovoljni,a ostalo "bumo" vidli-kako Mladenković kaže .



Dragi ljudi,prijatelji,znanci ,ma svi blogoplovci,

smorci,mili ,dragi!!!

Hvala Vam na tome što ste,tko ste i ma gdje da ste,

od srca!

19:38 | Komentari 21 | Print | ^ | On/Off |

ponedjeljak, 22.10.2012.

Vanredan Zapis...

P U Č I N A





Ona je znala

pljuštat iz dlana,

ona je znala

ronit u sol,

nikada mi nije rekla

čije sam dijete,

a čiji je on?!

01:30 | Komentari 25 | Print | ^ | On/Off |

nedjelja, 21.10.2012.

Luj VII




-Vraataaa!-

-Evoo,evooo-skoči se Lukša sa kušina-sad ću,a ko je?
-A ko će bit? Jana je,ajd otvaraj Žveljarinkoo!-
-Ej, šesna moja,čekali smo te sinoć do kasna,reka Trpe da ćeš oko ponoći doć.-
-Pa jesan li stigla?Jel sutra utakmica ,ili sad?-
-A jes donila?-
-Jesam,osam komada.Nego čuj, moga si se ti i obuć prvo, pa tek onda vrata otvarat crni sinko.
-Ajme,pozeleni on,više nagonski,neg svjesno posakrije rukama sramca svoga i koračajuć unazad zavesla livajon (lijevom rukom)nebi li u putu uvatija štogod pokrivala.Jana se teškom mukom brenzavala da ne prasne u smij.Dobaci mu ručnik koji mu je stajao kraj lavandina odma do vrata i kaza:
-Ajde,ajde,sve u rok službe.Niš nisam vidila,a di mi je Jabuljubac?-spusti sportski torbak na pod i okrene plovat dalje ni ne sačekajuć da ovi odgovori.

Luka doša sebi.Lipo se osvježio,namirisa.Uvatija se torbaka da vidi šta je Jana donila.Ajme koja ženska; umnih takih ritko ,ritko ima.Ma za sve ti je.Ako š vozit,šumrešavat,kularine lipo smistit di koja uz koji veštit ,a posal tek-bez nje niko niš, ma koji ajnštajn,ma mozak je to od ženske,ajme,a i vide, kacavide,ma sve zna,al te oči ,ajme,ajme...uf..-uzdisa je sad Lukša ono zapravo.-lipa,šesna,okretna,poletna,ma kad bi moja bila, sva bi se mora u srce slila...
-Ma vidi ga,a koji si ti?-iz torbaka ispade balun najmanji nekako.Uzme ga u ruke pa ga gladi,pa privrče,pa študira.
-A zovedu me Luj!-kaza oko crno ko garbun.
-Luj?!-sad će Luki;- viidii,a koji?Jel peti,sedmi,koji?
-A valjda sedmi,šta ja znan-odgovori mu balunčić.
-A šestan li si Lujo,ma samo taki,e tebe ćemo vazest u prvu momčad!-
-A jel,barba, a očete me puno tuč?
-Ma ko ti je reka da ćemo te tuč?-
-Pa čuja san Janu kako govori;-Gospon Slavene trebam osam komada čvrstih,pravih,novih.Ne pitam pošto košta.Sad,odmah uzimam.-I onda je ona birala,birala i izbirala i mene.Jel da da me nećete puno?-
-Ma neee.Lipo ćemo te rukon vazest znaš, pa ćemo te jubit,puno jubit,pa te od sriće itat u zrak,pa gladit,pa mazit,pa š letat iz ruke u ruku;ono od mene do barba Ratka,pa Rade,pa šjor Tea i tako to,a kad te uvati milkit barba Vele pazi da te ciloga ne izbali,jer on će te,kad te vidi odma prisvojit ko čača,ko svoje dite i nikome te neće tit dat,vidit ćeš-uzbroji se sad Lukša vas rastopljen od dragosti što u rukama eto svojin drži to neprocjenjivo blago,ti biser i srca i duše.Da pazit!Ma životon branit,ako triba!!!
00:04 | Komentari 4 | Print | ^ | On/Off |

subota, 20.10.2012.

Revitalizacija

Od galame i privrćanja sudi i ljudi u kužini,uspija se probudit i Veljko.Po komandi Janičinoj iša je spat -"ubit oko " kako on taj pižolet voli nazvat i sad ga je prav za prav razbudila grmljavina od ljudskih zvukov ispromišanih sa klapanjem teća i pokojeg lonca,a kabina mu baš drito ispod te najglasnije odaje na cilome brodu.



Spuza je vanka iz koćete,pribija odma palac prst live noge,jerbo mu je nogara od lavandina uz baldehin uzvratila nemili udarac,osova samome sebi ko što mu niko nebi i krene put vanka.Ono mrvu skali;tri il četiri do portuna,uvik mu je stvaralo problem;
-Mmaale brate, ko da san krtica, a ne čovik-promrsi i provuče se ovi put pažljivije koliko to on već može bit; -Alooo,ima li kogaaa, dobroo jutrooo škvadriljerii-izlazeć na danje svitlo zavesla trepčuć i tareć krmelje s očiju.
-Da, dobro jutro-Elda će put njega,a klečeć nad posrnulim Perom, umivajuć mu blidu facu šugamanon-A drž ga kad ti je dobro,samo dobro si ga privesla kume,
pozapodne je i to debelo ošlo.-
-Šta san sad propustio,jel šefice?-
-Niš,niš..-nije imala volje uopće mu ma šta govorit,-izgubljeno dite bija, jest,a kako stvari stojidu i ostat će-mislila je u sebi.
-Glaadaaan-sad dobro zaviče on.
-Aha, probudili smo see-zakanta sad već i ona smijuć se u sebi- a šta biš ti sad uvalija u see,jel gladno ditee?-upita ga
-Jel ti to mene zaebaeš,ili?Pa gladan san i lipo te pitan-on će.
-Ajde lipo u kužinu.Ivanica ti je tamo i pitaj nju.Jel vidiš da hranin ovoga padajućeg klempu ovdi?-

Pere koji je pod njon dolazija sebi ,uvatija je ovi zadnji dil rečenic,al od njenih šesnih dinjic ni moga vidit s kime se ona to razgovara,a i nije ima kad mozgat,samo je pročirija na jedno oko i uuuufff,koje lipe ,šesne diniice u čibi od majiceee,-Aaaaa...hrani,hraniiiiii-proševelja tiho i zaklopi oči.Dihat prista.
Tek sad je i Veljo vidija da Panula leži na daske,da mu je pod glavon jedan šugaman,na čelu bila krpa,a na prsima Eldine ruke.
-A šta je njemu?-upita.
-Niš,klepilo ga pinku.
-A od čega?-pristrašeno će opet on.
-M a šta ti moraš sve znat?!Niš mu nije,ne brigaj se,ljubavni jadi ga klepili ,eto.-odgovori mu ona nestrpljivo.
-Njega?Ljubavni jadi? Ma da.Bit će morska ona bolest,jel?
-Maa, makni see,ajme čimavice od čovika.Biž ča!
-Dobro,dobro,evo iden.Zašto san ja uvik za sve kriv?-kaza ne shvačajuć uopće zašto se svi na njega istresaju,a samo bi tija pomoć,a ispada da uvik tiraju,uvik.
skoro pa tužno,najtužnije misli plivajuć isplivale mu.
-Mooguu lii?-lipo pokuca na vratašca od kužine
-Uđi,uđi-Ivanica će.
-Gladan san-prozbori i stane u kut iza vrata.

Ivanicu obuze milina.Uvik je bija tako brižan,topal prema njoj i ona ga je volila.Puno,puno je sa svojin Trpon raspravljala o ovon duši od čovika i toliko puta su ga tili posvojit,ali birokracija ne dala.Kaa ono ;njih dvoje jesu imali sve uvjete za to,al nisu imali oni tiket da su kako svit kaže i prid bogon i prid ljudima paar,ebeš ga kad Trpe nikako da se i na to odluči,a i ovi brod i...aaaa... i balun... i sve prišnije od nje.

-Ja bi voćku koju,ako ima, ako može.-drmne je sad iz ovih razmišljanja Vele.
-Ima, ima, evo ti očišćene,pocukrane cukru moj lipi i šesni.Taman pripreman slatko od njih-odgovori mu i brzo postavi dvi najveće u tanjirić, na stolić;-ali iz te čoše moš samo gledat,ovamo dođi ,neću te izist.

-Ma nebi tija van smetat.Mogu li vanka ponit?
-A ponesi ,samo salvetu uzmi,neš valjda šudarić vadit iz đepa?-
-Nećem,nećem-stavi ih u salvetu i izađe;-Hvala-

Bija je sam.Siroče bidno.Nikoga ovi mali nije ima od svojih.Prerano ošlo put nebeskih dvora,do boga prerano,a kako je ovi mladac s njezinin Trpom vesla i kroz školu i kroz život,od malih noga jednostavno je bija velikim dijelom njihova srca i tribala je , i pazila je na njega i više nego na Trpu svoga jedinoga.I šudarić uvik čisti da ima u gaće,kolarinu kad je prvi put krenija na posal i večeru da stepli kad se vrati ,ma sve šta u kući triba.Zna je Trpe koji put i ispalit na nju zbog njega,al do po ure već bi zaboravija zbog čega se najidija pri pol te iste ure.Ma ,njih dva ko bliznad,bili i ostali.E sad još da je bilo Eldi otvorit pinku oči,sve bi bilo super.Njena prijatejica iz njenih srednjoškolskih dana,a i njegovih.Odnilo je bilo vrime u svit,al isto to vrime i vratilo i sad su opet ko dica bili,ko ditelina sa četiri lista,samo kad bi ona vidila ono što mi vidimo-priplivavale su Ivanicine misli jedna drugu, ko vali za maestrala, kad se trkimice bacijedu na žalo-otresla je sad sa sebe sve te misli i nastavila radit štrudel koji njen Trpe,a i svi ostali na brodu tako puno vole.



Na palubi svi okupljeni oko Trpka.Sazva je kratki ,obavijesni sastanak.
-Evo mee,evo me.-punih usta otpila Veljko i pridruži se ekipi.
-Oooo,zdravii veseli bili Veeljoo!-a jes se naspava muko moja?-Trpe će.
-Jesam,jesam.-zbrza mu.
-E dobro,vitaminiziraš se ,vidim,a sad pa ajde da se malo i revitaliziramo,rekreiramo pajdo,jel može?-

-Može,može.A ko vodi?Koliko gubimo?Koliko ima do kraja?Čiji je balun?-storpedira mu Veljo sidajuć na vriću od krumpiri.

-A majke ti mile ,jes ti budan uopće?-sad je Trpe osta ono na minut bez zraka-a nismo ni počeli još,alooo,slušaj ovamo.Dakle,di smo stali?-nastavi sad gledajuć u notes,pa u njiih.
-A ko će igrat prvu petorku,tu smo stali-javi se sad Rade.
Da, ovako;- Panula Pere,Teo Plavac,prva postava,skupa sa Radom , Ratkom i Veselkom.Vas pet počinje utakmicu,a posli ćemo vidit.Uprite odma od starta.Pucat odsvakle.Udaljenost nebitna.Luka Žveljarin će upadat po potribi,a š njin vidit ćemo ko još,sad već ne možen mislit više;

-I ja san glaadan.!Veljko ,eben te kad si doša jist ovdi na poligon strasti!-prodere se na nj i đipne sa privrnute konistre u vis.

-Opet ja kriv.-snuždi se ovaj i pogleda ostale spreman da se makne.

Niko riči ne reka,koliko god ih je zna izbacivat iz škvare,toliko su ga i volili,isto ko i Ivanica.Znali su ga u dušu i jednostavno im je bilo- ajme ga ti se nama š njin,a al bez njega još i gore.

-Dobro je,dobro je,nemaj konta( nemaj brige)-lipo mu odgovori Ratko.-znaš ,nije on to tebi reka,cili dan čulija je gori u košu,piisa,piisa pa se prin pol ure i malo više spustija da nam kaže kako ćemo igrat i eto, čovik prigladnija.Znaš,kako on uvik nama drži mitinge da čovik mora bit kadar zarađivat svoj kruv bilo kako i bilo di ali,ako mu kruv ne hrani dušu,tilo zadovoljno,al duša klone.E,pobunija mu se sad stumić od tolikoga hranjenja duše pa mu diga revoluciju.Gladan bidan,zapostavija ga skroz,razumiš?

-Razumin,razumin-zahvalno mu odgovori Veljko.

Ratko odahne.-Ebate,sve mu triban crtat,dite,dite i izdihat će ka dite.I ništa mu ne moš,ništa.-uzdahne Ratko i krene i sam put kužine.
Nije tija priznat,ali i on revoluciju,ma šta revoluciju,Gverniku osijeća u želucu još od pri debele tri ure.Iscipalo ga ono ribanje samo tako,al Rade je stariji i valja ga slušat,al da je pritira,e pritira je,al nema veze,već će se on njemu revanširat na utakmici,ooo i te kako-mislija je u sebi-tamo san bolji od njega,u svin dijelovima igre,spizdit ću ga samo tako.Neće ni znat odakle ga je zdimilo.
06:25 | Komentari 0 | Print | ^ | On/Off |

srijeda, 17.10.2012.

Hvala ti ,moja TI

Te zime, najjače zime ikada na ovim prostorima,kada je sve vozno,leteće i tračnoploveće kopneno,a i morsko stalo,za stolom sjedimo ti i ja prekrcanog knjigama.
Prevodiš svog omiljenog Schillera.
-Slušaj, da li ti bolje zvuči na talijanskom,grčkom ,ili engleskom?
-Ni na jednom.Na francuskom mi reci.
-Ooo j...bem ti taj Shamps Elysees,evo ti ga pa ga degustiraj!
Preda mnom iskrsnu puna zdjela sladoleda.
-Odakle ti ovo sad?
-Pa napravila sam ga sinoć još i što tražiš pod stolom,molim te?
-Pa gledam od kud si ga izvukla.Jel frižider imaš ispod?
-Daaaj, prestani,možeš li ti uopće mirovati barem pet minuta?Ne radimo više,gotovo za danas.
Smazala sam ga ,naravno ,u letu.Izašle smo van.-Idemo do Slavena.
-Kojeg Slavena?
-Slaveta Štikle.
Na dnu ulice butik.Ulazimo.
-Bog Slave.Jeli hladno?
-Uuuu! Kud vas dvije po ovome?
-Malo , za razbistriti se.
-Ahaaa..
-A jel ima što novog kod tebe?
-Ma jok!
Razgledam, njuškam,njuškam i ugledam.Treća polica odozdola.One; čizmice,crvene,rubinske,krvne, rajske-Jack pot.
-Evooo ihhh,alooo,vaamoosss!
-Slave, jel imate dva para ovih čizmica?
-Pa šta će ti dva para istih draga pobogu?
-Jedan za mene, jedan za nju.
Probale smo.Kupujemo.Presretna sam.Izašle smo van dućana,ja puvanderski samo tako,ona špricerski samo onako.E,ali ja sam ih htjela odmah obući za razliku od nje i jesam.Kaakooo je snijeg prštio te zime pod mojim čizmicama crveno koraljnim.Niz ulicu do doma otplesale su čardaš više puta,oo da.
Te iste večeri još jedno sanjkanje,na sreću unutar zidova doma.
-Što radiš to?
-Pravim koktel.
-Od čega?
-Neću ti reći.Probat ćeš.
Žuto nešto bilo, gustooo,okusa kokosova mlijeka.Guckala, guckala i nagguguuccckalaa sam se.Joooj, kako je glava tamburaalaa.Dugo,dugo nisam joj oprostila što mi nije rekla.Nikad prije, a ni poslije niti blizu, ma bilo čemu što ima alkohola u sebi.
Zato sutradan,poslije odrađenog prevođenja i ostalog uređenja,večer je donijela božanstvo.Podrum restorana.Violine dvije i ne znam sad što je bilo treće,nebitno,al za mene,svirali su za mene i ja sam se rasplakala,nikad ko tada od sreće.Bio je to poklon od nje,m o j e D i v n e.



Ne mogu ti reći-Zbogom-
što znam da voljela bi ti.
Meni to ne ide,znaš da ne ide.
Ne mogu ti reći ;Adio-,jer ti bi rekla;
-Ma, ne paše mi.
Reći ču ti ;-Doviđenja i na mene sjeti se,
srest ćemo se opet u ovom ,
ili u jednom od narednih života,
a ako ipak po tvome bude,
saznat ću s tobom kako izgleda
Tvog Rajskog vrta ljepota.

Hvala ti, moja TI


/ in memoriam Divna K. 16.10.2012 /
05:33 | Komentari 6 | Print | ^ | On/Off |

ponedjeljak, 15.10.2012.

Vooodeee...:-)))



A u kuhinji,dva vrsna ,visoko obrazovana kulinarska maga i poliglote u klinču;
Pere Panula s tavon u ruci ponad glave maha ko sikiron,a Teo Plavac vata se vrata frižidera i malo- malo otvara pa zatvara,a pa šta će kad nije siguran kad će ga ovi ono zapravo zamlatit,a kuhinja i nije neka božetebe ni velika,a ni široka,ako je metar za metar i kvarat,a ova Elda , pored nje ne moš umaknit,jer..jer..ovaaj...uf...



-A jel, a kako će nan se zvat klub?-opet ga upita Pere.-
-Pa "Neveselac"...valjda-sad već puno tiše opet odgovara Teo.
-A odakle smo?-
-Glavooonožaac jeedaaan ,a odavde!
-A di je to?-
-A dii ti sad stojiš?
-Pa u kužini, na palubi -Prove-.
-Pa, "Prrroovaa",alooo,jes ti maka ,ili šta?
-Pa pita san samo,šta se odma žestiš?
-A šta ti gluparije pitaš,da di je to?!
-Pa kad zznan samo za jedno mmisto,ovako nešto slično,mmislin da se zove Cista Prova.-uzmuca se sad bidan vas švogan.
-Ma koja sad Cista Prova,bovo jedna?!A di ti je to?!
-Pa u zaleđu Sridnje Dalmacije čoviče,toliko barem znan.
-Očeš reć da smo Vlaji?-ljutito ga ovi sad pljusne pogledom.
-Ma kako Vlaji kad nas ima odsvakale,internacionalni smo.
-A jel?
-A šta se ti sad praviš blesav? Pa jel Trpe od Zagorja,oklen ono;neš bliz Kumrovca,ma nije bitno,a posli studija iša radit u Minhen,dakle,Njemčijizagorac,ili obrnuto?Jel Veljko isto odnekle di i on,samo što je on bečka škola ,od Salzburzga,radi i živi tam,al doleta doma redovno, a i to je inozemstvo,onda jel Rade posli osam godina plovanja u Zenitu vratija se doma i drito usidrija u nas,a nije tija u Ajduka kad ga je ovi zva.Neš su se počiketali prid poziv,a valjda i otprije to još točalo pa je momak lipo reka da će sam nać posve nepoznati klub i eto naša nas,a astronom doplovija prošlo lito u matere na odmor iz Kanade,naletija na minu zvanu Ane i osta usidren u njenog čače prodavat štikadente.Zva ga prošli tjedan noštromo naš bi li tija doć igrat za nas i doša,eto.
-E,a Luka Žveljarin?
-E pa on se splova iz Švicarske.Punac mu je ima radnju za popravljanje žveljarini i ostavio je njemu,a ovi svome sinu Ivanu-Janu,jerbo ni mu je se dopada ti sport,samo što je on igra vatrepolo,pa mi nije jasno kako će on sad igrat mali balun,nije to isto.
-A je ,imaš prav,plivat u meko i plovat u tvrdo nije isto.-
-Ih, ko d a su i ostali svi bili nogometaši,e nisu!Znan i ja ponešto;Veljo je bija rukometaš,dok nije za ne falit dva puta za redon slomija nogu,a drugi put je nogi doda i ruku i to skupa s ramenon.Ratko ,mislin da je igra tenis,dok ga nije stuka oni Federbakče pa se odma povuka u ilegalu,eee, misli da ne znamo mi to.
-Ajme, ko će vas ičemu naučit kad ste taki kaki ste?-odjednom se Elda javi njima iza leđa.
-Ajd muči ti ženski Rambo!-otrese se na nju Pere Panula.



-Dobro je Pere,dobro je,samo ti viči,samo ti pivaj,moš ti pivat koliko god očeš, ali bome nećeš dokle očeš,nego jel van fali igrači?
-sad će ona utiho.
-Ma kakvo je to pitanje sad?-začuđeno je sad pogleda i Teo.



-S vama dvojicon,ne računajuć trenera Trbu,ima vas sedan.-
-E sad, za mali balun triba nas bit toliko..valjda... -nesigurno će sad Teo.
-Ma ima nas i viška.Triba nas bit po četri i vratar,iako mislin da se u nas igra po sistemu pet više jedan, dakle pet nas i vratar.-odvali i njoj i njemu Pere.
-Tako malo?-opet će ona.
-E ,a jee, al ne postoji zaleđe,balun je tvrđi,manji i slabije odskače i vratari tribaju imat rukavice bez prstiju.-spljuska joj Pere drito u facu.
-A zašto te izrizane?-
-Pa zato da imaju osijećaj kad bacidu brze balune u kontraplov.-
-Ajme ekippeee,a di ste to iskipali,jel iz Namfibije?-sad će ona smijuć se.
-Ne vriđaj,jesi čula?Je da smo daleko iza Brazila, Španjolske i Italije,al ebeš ga kad javnost ne zanima baš,a u svitu četri miljuna ljudi igra ovi nogomet,a jedan miljun veliki,oni s jedanesticon,a ako baš očeš oni tvoj Ronaldinjere i njemu slični su baš prve korake učinili prvo u ovon nogometu,a onda išli na veliki.
-A rezerve,jel postoje uopće?-
-Je,sedmorica.-
-E,onda van tu fali igrači,jel možen bit rezerva?-
-Ti ?! Rezerva?!Ma kome ja objašnjavan tukac jedan?-samome sebi spljuska trisku.
-Meni ,eto,jer ja znan z a "vakumulirani prekršaj". -pukne ona.
-Mooooliiiiiiiiiiiim!!!-e sad je zaista bija ušokiran.
-Ovi Rambo zna-promisli u sebi ,kad mu ona storpedira pravac u uho;
-Dva puta po dvadeset minuta,jeel?-još je muča ko uprav pribivena brokva.
-A pri dvi godine bili smo prvaci Mediterana,osvojili smo kup ko prezentacijaa!-



Sad već slavodobitno plovala je oko njega izvodeć neš plesa,valjda ni ona nije znala kojega,al znala je da ga je dobila...za sad.,a njemu je došloo da s e priko ponistrice utopi u more,samo da ga je ista tila propustit....došlo mu crno prid oči,tlak mu ošaaa;

-Vooodeee- uspija j e promucat i pade nauznak.

-Oode rode u jagoode-smrsi ona i trkmice otplova po ručnike,vodu,cukar,sol....
00:31 | Komentari 13 | Print | ^ | On/Off |

srijeda, 10.10.2012.

Rebatajica:-)



-A imamo ,samo bokunčić su zrišetane.-
-A kako to srišetane ,molim te?-
-Pa lipo,nemoš ribarit,potezat,a da majica ostane čitava.-
-A jel puno?
-Ma nisu baš.-
-Dakle dade ih se uredit?-
-Je, dade se,samo mače su veći problem od rup.-Sad će Rade tiše.
-Ma koje mače sad?-
-Pa ,šefe, ne može se čistit ,peč i jist ribu,a ne šporkat se.-
-Ma čiimeee?-
Pa uljen bogati,uuljem,neće valjda vinon?-a nije smija kazat da su i vino popile,pa umuka.
-Dobro, ne bude li se dalo očistit prišićemo koji škerac,a jel imamo gaće?
-E to imamo i rezereve.-
-A kopačke?-
-E kopačke neeemamoo-sad je već zapiva skoro.-
-Kako neee,-pa zastane, grizne vrh olovke Trpe,pa dometne;-Kopačke nam ni ne tribadu..za sad.Da, prvu kvalifikacionu igramo doma, dakle ovdi,dakle na svome terenu,ooo jes.Pripremene ne tribadu kopačke,zaključi stvar i drekne ;

-Aj biži ča,slobodan si!Ne, nisi!U zadatak; vataj koga očeš i na pranje palube!Jes čuja?Geeeneeraalka!I spušćaaaj seee!-
-Spušćan se,spušćan seeee!!!-



Nimu je bilo drago baš ovo četkarenje,al dobro,uprtit će i Eldu i Žveljarinka,a bogme i Ratka.On ionako malo,malo pa broji zvizde...ih , neš ti astronoma;-Viso- ko je ,da -le- ko je, sto god-inic dugih prooojde,dok nje-zina sviiit-la zra-ka do mojega oka dooojde-imitira je ko nabrajalicu-ojkalicu kroz nos pirgaša svoga, pa repajuć ode nizbrdo,a Trpe se uhvati crtanja.
-Beš i vako penkalo kad neće pisat-kaza olovci u ruci pa je blizne jezikom nebili proradila.-Balune će nan donit Janimirka i to je dakle u redu.E sad da vidimo kako ću ih složit u dobar đus,dakle ovako -taman krene crtat kad dobije pljuskavac za vrat.:
-Oo beš mi sve,ako sad neš letit u more!-drekne i okrene se da vidi ko ga je to tako počastio,a ono Ivanče njegovo milo,pa zbrenza koliko god je naglije moga umal saam da ne odleti nizvodno:-Stvarno si nemoguća,pa koji je to način?
-A morala san, došlo mi,a ko će te jubit,ako neću ja?-kaza pa ga još jedanput lipo ljubne i ovi se vas rastopi.
-A jel, a šta to ti crtaš,aj mi objasni?-upita ga,kad je vidila krugove nike male i kružiće po papiru teke koju je drža na skupljenin kolinima.-Ni u ludilu ti neman namjeru objašnjavat.,lakše mi ti je nacrtat.D a se ubijen,oćeš odma sad,ili malo posli?-gotovo u panici joj odgovori.
-Ih jesi neki.-



-Nisan neki,nego taki,vaki.Da se ubijen dok tebi objasnin, ne pada mi na pamet kad tebe ovo uopće ne zanima.Ajde, silazi doli i dok ne siđen ,ne smetaj me.Ovo su ozbiljni muški posli i nema ni jist,ni pit,ni piškit ću,ni kakit ću,a ni spavat ću dok ovo ne dovršin.
-Ooo, eee , onda dabogda napunija gaće,eto ti.-promrsi ona sad sebi u bradu i lipo i šesno spusti se niz konope,ode u svoju kabinicu prisvuć se za poć u kužinu,triba pomoć Panuli i Plavcu u najvažnijoj prostoriji na svitu za cili muški ovi šempjasti rod.Nikako nije mogla shvatit tu strast za moren,a još više,činilo joj se,prema puvanoj gumi,ih ,pa još da klub "Neveselac",ajme imena,al pametnije joj je bilo mučat i mučala je.Smišan je taj muški svit,pravo je smišan.
-Raaadeee,jel se riibaa?!
-Je,jee šefe,ahaaa-a u sebi će:-moš mislit pa pukne kantu ono slučajno nogon ono felš,a ograda mu je šesno vrati nazad pa čipo u čičak live noge.-Aaaaa-zavikne.
-Šta se događa doli,aloo?-čuja j eTrpe ovi nazovi jauk,al isto triba vidit.

-Maaa niššštaa,zdimila me kanta u noguu,dobro jee , bit će sve u redu-

-Pa ti nisi normalan.Oćeš sad prid utakmicu da zadobiš ozljedu i to od koga?Ne moš virovat,ne moš i gotovo-sam sebi postavlja je sad Trp miljun pitanja.-Ma kako ću radit kad me stalno prikidate!Dostaaa!Miir!-zavika, uzdahne i dade s e na posal.Jedan,dva,tri,tri,dva..hm...kako ovo sad reducirat na pet plus jedan?...hm...crta je i šara po papiru,podigne pogled i zagleda se u sunce koje je blaženo ležalo na modroj postelji,misec isplovija na suprotnoj strani.Volija je ova predvečerja silno,kad se dan nekako nije dava noći,a noć opet ka divojka strpljivo čekala da jon se polako,svojevoljno prida ta sunčana gromada koja tako lipu toplinu svud uokolo sebe širi.
-Jeli druzi moji-pogleda zanesen daleko prema horizontu;-Šta mislite, oče li ovi raspored igrači bit dobar?Ma oče,mora.
Noć,mirna ,tiha,otuđena od svih stvari i bića, za ne virovat ravnodušna kaki smo i mi prema svemiru,ili neka druga vrsta iste,potpuno neograničena,iza koje ostaje šuplje,ako uopće bilo šta ostaje kad svit skonča.-duboko mu potonule misli.



-Da,noći draga,jel da prezireš smisao i svit stvoren samo da bi nas i naše budalaštine primija u sebe.Ma ko da smo i di god da smo,niš drugo ne radimo u ovom životu,nego tražimo misto di ćemo ostat zauvik.
Misliš li noći svoja, oće li dobra bit gerila moja?Triba i nama jednom osvanit proliće,ebate,zna se da jedna lasta ne čini proliće,potrebite su najmanje dvi,na laste mislin, ne na proliće,uz uvjet da to budu muški i ženska i da imaju potomke.Jel tako?Jest,tako je?Ajme ,oša san i sam na kvasinu s ovoliko filozofi uokolo sebe.
Silazi kutlačo od čovika!-sam sebi zapovidne,spremi notes i penkalo u zadnji žep,krene guz onom istom suncu koje je maloprije pita za savjet i podršku i oprezno krene se spuštat.
-Ma imaju moji tiči prav u jednu ruku,kad Lukša kaže da čovik može bit veliki letač,ali uvik mu dobro dođe svršit višu školu ili doktorat,jerbo tada ga ,ako i ne leti,ljudi cijene,ajme rastrmeknut ću se od svega-uzavrilo u njemu , bila je to njegova Ahilova peta.
-Diiploooma,aaa.-E sad je zaprav odrebatija lipo i šesno; pljuuusss.Rade je vidija d a je spuza sa konopa desnon šlapon,livon nogon prova uvatit desnu,falija i odeeeeeeeee lastan put doliiii.Bacija mu je konop bez riči,jer zna je,ovo su situacije kad kapetanu ne smiš njanci zucnit,jer letiš i ti, il skupa s njiin ,ili mrvu iza njega , u svakon slučaju si mokar.Uvatija se Trpe za konop,pustija da ga dignu i samo je reka;-Dobro je ,ionako se po ljuski voće ne pripoznaje,nego tek kad zagrizeš u njega,-ode u kabinu .
-Dobit ćemo mi sve njih,sve!-vikne da su ga dobro čuli prije nego što je za sobon zatvorija vrata kabine.
-Šta je ovo bilo?-upitali su se pogledi spasitelja kapetana svoga,ali niko nije komentira,osim Murtilice naravno.
-A biće da su mu neki konopi ostali bez uzli i uzli bez konopi.-
-Nemoguća si!-uroni joj Rade u lice.:-Samo da znaš!.-
-Paster noster que non estis in coelis-krene ona ,a ovi če krikom;-Eldaaa,prikiniiii!-sad već stvarno ljut,uvati je za ramena i protrese ono baš:-Oš se brzopotezno osolit malo?
-Neću,evo ,umukla.-pomirljivo mu odgovori i vrati se i ona put kužine otkuda je i bila izronila vidit šta se događa...
23:00 | Komentari 19 | Print | ^ | On/Off |

U tri zaveslaja:-))

-Čuuj ti okrunjeni-sad se Elda javi-znaš ti da je Isus bija okrunjen bolnom,trnoviton krunon kakvu nose i mnogi drugi,ali to ne znaju,jer iz njihovih tila ne teče krv i nije im dano da budu kraljevi u sebi samima.Jel znaš ti da vrime protiče tek strpljivo čekajuć da se ove sjenke noći umore pripremajuć ti tilo za novo jutro,ka i jučer, ka i uvik,jer su zaprav proplovali oni sritni dani kad je sunce kojemu već toliko dugujemo zastalo na svome putu.

-A muku ti njegovu di si sad ti pa ošla ...-totalno ukatapultiran odvali joj Ratko.

-A pa šta je ,šta se jidiš odma?Is ,jesi neki,pa ko će tebe razumit čoviće i tu tvoju plovaniju umnu,a pa stvarno?

-E, a i ti ko da nisi...-sad će i on njoj i bili bi se počupali da ih nije snervalo,njega zato što nije ima šta reć,a nju zato šta nije znala reć ono šta je mislila.

-A glej,sitila san seee!-slavodobitno mu se unese u facu.

-Čega?-

-Pa to,o snovima,znaš šta ja mislin,vidi,osim ženskih bucanja i snovi držidu svit na njegovoj ruti,a ti snovi isto tako stvaraju vijenac od mjesečine i zato je nebo blistavo u ljudskim glavama.-

-Je,je,jeee,a jesi ga umrsila sad pa kad su uprav glave ljudi jedino nebo!Ženska glavo niš ne razumiš,ma baš niš.-

-Ma vidi ga!Solomun is somuna kominskoga didine peke ispa !Ti š meni reć! Ja znan samo jednu stvar, ako baš očeš,a to je da š izgorit na vlastitoj peki nutri svoga komina,eto ti.Znaš ustat,znaš leć,a ne znaš plovat...franjo ježuvinski dabili.-

Mora je priznat,osta je paf.Lipo mu je dida govorija;
-Sejdo kad tako oče ne triba muške,ali bez žena ipak ne može.-

Bidni Posejdonije,bidni,ma baš,sad je tek spozna to veličanstveno dilo zvano velikin Ž.,al doć će vrč na svoj izvor,čekaj,čekaj.-i licem mu preleti smiješak...-doć će uncutica,doć..doć....

-Ej,Rumenige!-zavika sad Trpimir s jarbola.

-Ko? el Ja?-odazva mu se Rade odizdala,a taman je lipo uplovija u maštarije jubavi spram Elice ružmarina njegovoga i smilja,jaglaca,ma sveg najlipšeg cvića šta izroni na ovoj planeti.

-E ,ti, a nego ko sine Solomunov-otrese se sad na njega Trpe,-Nacrtaj mi se ovdi isprid mene u tri preskoka,jel čuuujeeeš?!-

-Čujen,čuujen,evo mee-skoči s konopa potleušanih, uvati se jarbolskih-da u tri zaveslaja?!....-proguca sovku samo tako i krene se penjat uzgor:
-Ebat ga ,ko da nije moga niže sist,nego u koš,benti sve selektore svita,a pogotovo ovu njegovu visost-u sebi lipo i šesno spljuska ;-Evo,uplovija san se-pogleda priko kolin svoga šefa,jerbo dotle je najviše i moga uspuzat,do njegovih kolin...ih.

-Rahmanjinov sine solomunski,reci ti meni jel imamo mi dresove?...

22:20 | Komentari 4 | Print | ^ | On/Off |

nedjelja, 07.10.2012.

Ili glava, ili pismo...:-))






Duleee,od srca ti hvala na Kamelotima,stigli živi , čitavi i usidreni:-)
mila moja, ti si ta nit, taj rijedak začin zbog kojeg i ova priča ima poseban ton i neizmjerno ti hvala na tom!


Na palubi broda „Prova“ ekipa se prosula,omara im opila sve žilice sustava.

-Ne moš maknut, ne moš dihat,ajme Jano pomagaj,liči rane i tabane.Ko je reka,pa poreka da jedrenje biće raj,đavla za rog ne povuka,di je više moru kraj?-čitav slomljen i po svoj dužini povaljan zavapi Trpko,a Jana brižna,kakvu rijetka majka daje nagnu nad njeg svoje ruke pa ga mazi, pa ga tješi misleć kako da mu daa uzdarje.

-A moj jado, ne znam kad će.Nemam na to odgovora,al ak želiš,daj mi reci bil ti pivca ledenoga?-

-Oču Jano,oču ,oču,de,pogledaj ove žulje,oče l sazrit pa dogorit,il da prste varin s ruke?-opet će žalosno on.

-Nije strašno kak izgleda,promijenit ću povoje-reče tiho,reče nježno pa se posla lati, krimomice na sat gledeć kolko ima sati.Ima Jana posla dosti, svi je redom zovu pa trk tamo,pa trk amo,od jutarca pa do mraka,nikad ne zna kad će kabinici svojoj odškrinuti vrata.

-Pluutam,pluutam uusidren ko sajlaaa,vrućee mi jee ,izdiiihat ćuu,žaloosna mii majkaaa-zatrumpeta sad svojim milozvučnim baritonom Versače da su ga mogli čut i stanovnici najdubljih ikad dubina,a kamoli neće ovi propelaši izvaljani po palubi uzduž i popriko ko ruža vjetrova satrvena u hero.

-Heeej Veselko-sad će Jana okrenuvši se bokom tam di je njegova strana:-a što tebe muči pa tako zajaučii?!-

-Herc me muči,herc me tuče,puham,puuham pa izduhaam.Rekla Mirta;.dihaj,dihaj pa izdihaj, pa izdihaj ,pa udihaj.Umal Jano zaozbilj ne bi zadnji izdihaj-kaza Veljo pa zakoluta očima ono; SI-SZ,JI-JZ,a iglica u kazaljci valmumetra poludila na čisto ,na čisto.

-Ajd,ajd,neće gromki u koprivu,znamo to i ti ja,bacaj se u krpe i vataj se sna.-
Sada mu je to već bila zapovijedna g-dur nota, bez pogovora u svoju kabinejtu Vele odcota.

-E sad, kako ovu šaku jada od igrača prometnut u tim plesača dok prvenstvo uvelike za ostale u pripremama?-glasno se upita Trpke.

-Fino,nije problem neki-otpiva mu Jana

-Pa kako fino kad ničeg nema, vidiš i sama-

-Pa reko ti ,nema frke,sutra letim u deželu,donesem ti sve što trebaš u jednu pjadelu,sam napiši spisak,eto mene do sutrice,eto mene rusulice.-odleprša Janimirka,a on osta onak...tak ,kak.
Nije trpjela sumnje ni u koga ,ni u što,kad ga ona odvalja,gotovo ti u gusto.Ode Trpko pravit spisak na osamu,na jarbolu.Od tud pogled širok ,lijep,misli čovik:
-Moj je svijet-
Eto njemu Ivanice,srca pola njegve duše,nosi dragom toč, njegov virni kalamoč.

-Oo sunašce moje milo,moje jidro i kormilo,ma ljubin ti sve po redu moja lipa morska vilo-i zagrli je ono muški i još više i još jače,a ona pak od silne sriće umal da i zaplače.

-Vidiš onu zvizdu gori?Astro mi je davno reka,mozak stane kad promisliš kolko je zvizda ta daleka-zabuljen u nebo mrsi Mile ono za se.

-Daaj,pristani svirat više,ko bi gori ,sad je doli,spušćaj škure( oči),dosta nam je bilo,biraj;glava ,ili pismo,ili jesmo ,ili nismo!-zagrmi sad Lukša Žveljarin na ovoga svoga Kanta.

Rade pak, izvalija se po konopima,ponavlja povijest nastanka i opstanka.Sprema je bidan završni ispit na koliđu pa mu je ovi predah ferijski doša ko majonez na pomfrtaljke koje je tako volija samlit.

-Poznato je da je tovar samo unajmljena beštija,ide tamo kud ga vodu,tegli koliko ga nakrcaju, za njega su sva plovanja jednaka,jednaka osim onoga na kojem je veći dil puta plova bez tereta s ljiljanima oko ušiju...valjda će jednoga dana i magarcima osvanut proljeće-zaključija je prvu čitabu čitanja i splova se u meko,ježii ga ,nisu konopi posteja.

-Šta je to šta u nama saanja,dok mi spavamo?Jesu li to sjećanja duše o tilu,ili ...-sad se javi i Ratko ne znajuć uopće koga bi i s kime od ovih svojih propelaša uvatija za razgovarat se o temi koja njega eto godinama muči...( nastavak slijedi )
19:17 | Komentari 18 | Print | ^ | On/Off |

srijeda, 03.10.2012.

Neveselac:-))



Ej ti mrgud ljepotane
ne znam tko ti vida rane?
Okruženje ti i nije loše,
al me glediš mili bože!
Znam da šala ti ne prija,
al nekako eto dođe,
pa nikako da me prođe...


Znaš,kad gledim ovo di si
spopadnu me čudni bisi ,
mramor kamen ,žubor zdenac,
a ti tako neveselac.
Eej,da mi je moja žugo
da te kradem s noći kasne,
kad ne mogu ništa drugo,
da ti pjevam uspavanke;
bajke,basne...

21:05 | Komentari 19 | Print | ^ | On/Off |

ponedjeljak, 01.10.2012.

Da,nisu...




Nisu moje tišine
istovjetne tuzi
dok bunovna jutrom
ti se odzivam,
duboka zahvalnost
u meni struji
dok bezglasnim plovom
ti se
približavam...








* čarolija Lotosovog cvijeta je da raste u sredini blatna jezerca, gdje su mu korijeni duboko u blatu, a mirisni cvijet iznad blata pruženih latica prema suncu. Može nam biti podsjetnik da iz naše olujne svakodnevnice uvijek može nešto lijepo izaći,samo treba čvrsto vjerovati.




( Posveta "Suzi Dunava")
10:08 | Komentari 16 | Print | ^ | On/Off |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>