|
-Hej, jes budan?-osjetio je da ga neko drma istovremeno i snažno i nježno.Ni bija spreman skroz otvorit oči još…čirika je na jedno, neka čudna nelagoda strujila mu tilon.
-Hej , jel čuješ ti mene?-opet će glas,a kome je pripada taj duboki,priduboki bas i kome tako čudna peraja il njuškac još uvik nije želija otkrit vidnom polju.
-Ajd,probaj se dić*,moš ti to,ajdeee…
-Da mogu ja to,a zašto nebi moga?-otrese se sad Galileo u pravcu odakle je dopira glas svejedno ne želeć otvarat oke.I prova je onako sam po sebi nestrpljiv kaki već je,al otrese nazad ki kruška,propara bol.
-Uuuuu,aaaa,al ebeno ,ebeno boooliii,uuuiiisss-promumla.
-Dobro je, ne napreži se,ostani miran i ne meketaj,sad ću ti prominit povoje-opet će glas.
-Ma koje povoje?Ko mekeće?Koji ti je đava koji jesi da jesi?-drekne sad iz sveg glasa posve neshvaćajuć o čem je rič i zašto ne može maket s mista.Pokuša se trznit al osjeti da ga ti Glas ućepija dilon svoga tila, osjeti kako po cilome njemu klizi neš ko vlažna travka/e, neš ko blatnjavo,sluzavo…brrr…bljakasto,al milovalo samo takoc i bilo posve lipo,lipo,ladilo bralee,ajmee,al umuka ki matun sve dotle dok nije pristalo to kruženje bogtepita čega po njegovon tilu.
-Jes žedan?gladan?-upita ga Glas.
-Niisaaaan!Jeeesaaaaaaan!-ima je potribu drat se samo tako i proderre se.Nikako nije tija da ovi muzuvir vidi koliko je ustrašen,koliko zbunjen, a koliko izgubljen.
-Dobro je to.Donio sam ti i juhaca i pivaca, samo polako gutaj.
-Ma koji juhaca i pivaca?Šta ti je to budalašu?-opet će ratoborno.I koji si ti mufljuz?Šta si ti ,koji si ti i kako se zoveš?-sad je otvorija oči ,protresa glavicu i vidi gaa,aaa,uuuu,umuka s mista.Prid njin je staja,bolje reć nad njin , najveći morski pjat(tanjur) kojega je ikad ima priliku vidit ono izdaleka,daleka, nikako izbliza,a sad je usidren pluta nad njin,čipo povrj njegove tikve-.
-E pa, prijatelju ,ja sam to što sam kako vidiš,a zovem se Vojko Borban, zadovoljan?-
-Srrraa...,ooovaaj,aaa,…-vidilo se da je ustravljen,vas se szgrčija i zableušija,uša u se..
-Ne boj se.-Sve će biti dobro.Ništa ti neću.Uzmi i jedi i pij,trebaš se oporaviti.-staloženo će Glas.
Ee.sad je već nekako osijeća da mu ovi zapravo neće ništa pa s e odma osokoli oteć pokazat mu da nije materin mućak niti on.-Ih,ka da bi i moga šta,ee znan ja koga ti jideš, a nisan taj,nego di smo mi ovo –okrene se malkoc nauznak i pogleda uokolo, niš ne pripoznaje, kotlina čudnovata samo tako, vidi survavaju se klisure u more, tamo naprid niki klanjac ko portafoj(putovnica) za slobodu,a vamo desno ko koliba neka,ma jušto po njegovu guštu,al ne smi reć njanci rič,ako je kojin slučajen vlasnik ovi gori ajme modrujopjadelaš.
-Jeli zamlata,a di smo mi ovo ?-sad već posve pribran upita Galileo svog dadiljana.
-E pa kod mene smo,de ,rec ti meni jes ti bio saam kad je puklo?-
-Ko ,di ,šta, kad,ko je puko?-uzviri se sad Galielo ne shvaćajuć o čem ovaj zalopatinaš sad trabunja.
-Čuj, ne izmotavaj se i ne prav se blesav!-podignu mrvu ton gosn .Glas.Pratio sam i tebe i tvoje pajdaše prilično dana i noći, mijena,oseka i plima i puno toga znam.Isto tako nekoliko puta pokušavao sam i tebe i društvance upozoriti da zaokrenete s kursa,ne puno,al dovoljno da vas ne pogodi,ali ti si jednostavno nedokazano,tvrdoglavo,bandoglavo derište i sad si tu di jesi i budi sretan što jesi.
-A jeel, ta nemojte kasti! E za moju blesimetru nemaš ti šta brinit, pretpostavlja s e odavno da je šupja,ako baš očeš znat, al nije dokazano još,a kad će ne zna se i ne prtljaj bezveze,nego ,nego ronjaj š ta je bilo,vidin da san cili išvogan ka da san centrofoguriran.-sad će Galileo njemu prodorno i gledajuć ga drito u oči i govoreć jasno i glasno.
- E to bogme jesi!I centriran i figuriran i umalo balzamiran!-sad će i Vojko s osmijehom u oku,a u sebi promrsi;-koji čudan tip, da živim miljardu godina neću ga shvatiti…-
-Pita san te nešto,alooo,jel čuješ ti mene pjadelo od pjata pjadelo pjatinjele pjata dabili pjatinjalastoga-prilično nestrpljivo ponovo ga upita Galielo.
-Čujem te i te kako te čujem,al ti se praviš gluh!pitao sam te jesi l*bio sam kad je puklo?-ponovi mu Glas.
Zatvori o je oči, plovale su slikice torpednon brzinon,jee bili su svi skupa kad su našli koćetu ma puno šesnu i lipu i prostranu,,ee, al u niko doba noći njega je nešto prenilo iz sna.Sitija se da je budija sebi najbližega uncuta Kikaša i da mu je ovi smrsija kao prvo je čuja pa onda Nije čuja,pa ka ništa niti čuje,niti vidi i ondak je on izliza vanka na čistinu ,da, sića se toga,a dalje ničega i to je u dahu reka ovome pjatu za dvanaest osobi.
-Dobro, dakle bio si sam?-
-A jesan,jesan,eee, a di su mi tovari i prinčipese moje?-upita sad s drhtuljicon u glasu ovoga mamlaza koji mu je pošteno iša na čivericu samin tin što non stop peraja njemu poviš tikve,a ne smi mu reć da mu ga je već puna tunja.
-Ol rajt-sad će Vojko njemu-Nekolicina je dobro, ugruvana i slomivena ko je ko i kako god,a sad ako oćeš da te poveden da vidiš koga od njih može,ako nećeš opet dobro,trebaš se potrudit uzverat na moja plećca i plovamo u ospitaliju tu iza moje kampunjere odma.Triba samo pinkuj proronit i eto nas,oš * moć?-
-Ih smutljuza jednoga!Da oću moć!A da šta ću ,nego moć,ooovaaj mii,mislin da ću-sad se Galielo uzmuca, jerbo mu je sinilo kako je i prije nekoliko minuti mislija da se može uspravit pa je otresa ki klada,a s druge pak strane nekako ovi pajdo mu se svidija,al mu nije tija pokazat, zna je ,nije glup, da mu je ovi nekako spasija tikvetaru i njemu i balavanderima,nije zna kako ,al jee nekako i zato mu je bija duboko i prikoviše zahvalan, dobro; nije da je dosada pokaza neku zahvalnost,a kad mu je narav taka,al već će nać načina da mu pokaže i dokaže da je vridan pažnje i svekolike njege samo nek a svi njegovi budedu na broju, samo to je želija ,srcen se nada,a dušon molija ,iako ritki su petki bili kad bi se uzmolija, ili je triba bit pošteno ispripadan, il izubijan,il nemoćan,a to je bilo uritko,uritko.
-Dobro,jesi li spreman?-upita ga .
-Da šta san,evo vidi-stiska je zubiće ,zamahnija repon i –Oooo ,uuuuiii,uiiis, al me manta,a srca ti irudova kako booliii( u sebi je sova sve po spisku svem i odizgara i odizdala življu pri ,za vrime i posli sebe,ali uspija se usplovat na ovega mutanta od pjata).
-Usidren llijepo, čvrsto,nemoj da te moram tražiti, čvrsto se drži!-ozbiljno ga upozori Vojko.
-A gospu ti jesi dosadan.Uvatija san se ,ajdeee movviii se više ti,ti ,tiii pjatkoviću izrode svoje loze i vrsti-drekne Galielo nabusito ka i uvik kad bi bija prikoviše nervožast kad bi drugi kormilarija umisto njega.Prida se ovom mlatimudanu gorostasu i eto, šizibizi,al ne more si uteć pa gotovo.
I krenuli su,buuuć…-Slušaj vrabac jedan.Plovamo iza okuči ,polako diši i izdiši,ako zapnemo ne boj se,to su samo virovi žive vode ispod nas.Kuklja na puno mista,ovo je vulkansko tlo i zato da se nisi makeja odizgara,čvrsto se drž i sve će biti u redu.
-Uuuu,aaa srca ti irudova ma o ćem ti to sad? Koje vulkansko ,šta to ,ma držin se, al ne vidiš da san se prilipija uza te ki taksena ona,ne trepćen,ne mrdan,ne dihan-i zaista nije se micao,oke koturale jesu s jedne na drugu stranu i zaista vidija je ne baš priduboko doli mijuriće, ijadu njih,vrilo samo tako,a topla nika para tu i tamo bi ga dovatila po obrašćićima,mislija je da to jednostavno ni moguće,eto ,ipak je i mora je zagvancat:
-A jel, a šta bi se dogodilo da upaden doli,jeli ti?-nikako ovu grdosiju nije moga zvat po imenu kako je reka, ni mu je silo pa je smišlja jednostavnije rješenje,trenutno nije moga smislit pa je izbjegava oslovit ga njegovim krsnim imenon.
-A čuj, ako ti se dopada „druga dimenzija“ a ti skači!Ako vjeruješ da si sirov,vrlo brzo bi bio fino i specijalno skuhan-odgovori Vojko.
-Skuvan,lešan,očeš reć?-Ooooo, hihi( nasmija se slatko sad) ajme,ajme,znan ko bi bija ma jušto po guštu delicija svoje vrsti samo taka,a i skup čoviće,uuu kako skup,uuu je bi ga sparičaloloo,aaaaa…-
Nije mislija niš zločesto bidni Galileo ,samo se mislima zabavlja i slikican koje su mu sad vrcale po pameti razmišljajuć kako bi lipo i šesno rokulasto crveno izgleda njegov pajdo da kojin slučajen upade u ovo doli.Ma skaka bi on za njin odma,nebi se mislija ni sekund,ma skaka bi on za svima,al eto nisi je moga pomoć pa je zamišlja-aaaaj koji bi ti lipi ,šesni lonac bija ili kakoseonovećzove,a da plata,uuu.Povratija se pinku i krenija splovarit nagnute glavice prima njuškcu ovega mandrila:
-Oš ti meni reć šta nan se dogodilo?Šta nas je potavuljalo Zamlata?( ha,naša san mu kako ću ga zvat,samo da mene ne zalopati kojin svojin bočnin krajen,jerbo ne želin niti promislit šta bi od mene ostalo,ako išta i bi da me drobon (trbuhom)svojin smeči-prvi dil rečenice reka je glasno,ostatak promrlja sebi u bradu i dalje puštajuć mislima; da ga zaozbilj zalopati di bi i kojon brzinon otperja u orbitu il podronija doliiiii.aaaaaa.
-A čuj , ti najvjerojatnije nisi svjestan da tvoja vrst polako izumire,kako tvoja tako i još nekih tvojih pajdaša.Postali ste, izvini me,rijetka plemenita divljač pa samim time nabili ste si za vrat mlatimudane koji mlate dobru lovu za vaše živote,razumiješ li što ti govorim?-
-Ma čekaj malo!Alooo!Ja plemenita ritka beštija?Izumiren?!Nabija za vrat mlatimudane?!Lova?!Ma o čem ti to đavla ne izija najcrnjega kunta kinteovskoga i u tvrdo i u ritko da ti ne kažen sad šta, objašnjavaj ovo , ili san prosfirija na zdravo!-sad je već bio debelo i duboko uznemiren pogađajuć i zašto,a želio je ,ooo kako je želio da mu ovaj grmalj odagna sumnje u iznenada izronjenu misao.
-Ne trebaš biti nešto ekstra pametan pa da znaš.Znaš za krivolov,znaš kad je nešto zakonom zabranjeno, dakle, ne smije se, e pa smije se i radi se pa ako ih ulove,ulove,ako uspiju uspiju,a puno više puta uspiju,neg što ih ulove,shvaćaš.Dakle o krivolovcima ti govorim i njihovom bacanju dinamita na tzv.pošte gdje znaju da obitavaju rijetke vrste i divljači i bilja.E sad, dobro znaš kako ti je Koraljka prošla onomad kad je „pobrstilo“ cijeli njen greben,zvao si ga Koraljni , ostala pustoš,jel da,sjećaš se?-
-Oooo,kako ga je sad uvatija „ na krivu nogaru“ ovaj…prosvira mu je čipo kroz srce,trznija se naglo ko uprav strilon pogođen drito u dušu i duboko, ka posljedni put uzdanija:-Eeee moja lipa i šesna Kore, ni oprostili se pošteno nismo,pobrstilo ju samo tako,uuuu…i sakrije suzu tešku, pritešku…
Sad je i Vojko osjetio da mu treba par minuta, znao je da je preveć osjetljiv i da vješto krije tu svoju dal manu il vrlinu, teško da bi on mogao o tome suditi, svejedno bio mu je drag,vrlo.
No dobro, plovija je Vojko polako ,više klizio kroz bistrinu,kad ugleda Lukru,pravo prema njemu.Lipa ,šesna,a paaametnaaa,ee za nju bi i sam prironija i priplovija sve rike i oceane i potoke,ma sve vodno na ovoj zemlici,samo priračuna se i to debelooo,ooo još i kako.Moga je okolo nje mantat do vijeka,ona ga nije šljivila njanci jedan posto od jedan posto.Jemala je svoga kumpanja,svoga Golda i niko joj više nije bija potriban.Šćeta, ma baš šćteta.-uzdanija je sad i on priduboko ,al iz posve drugih razloga od Galiela.
-Šta uzdišeš ti? –čuja je Galilelo odizgara ovi duboki uzdah i napeja ušesa nebi li uvatija za šta sad ovi uzdiše?Može li on uopće udihaat i izdiiihat ,a da odma ne izazove plliiimu i da se ja vaki dežbjekast ne počnen klizat s njegovi leđa-Alooo,koji ti je andrak Vitooo Korleoneee Zamlatovskiii?-zagalami-Pristani frkčat,paaast ćuuuu,skliiizat ću seeee i odo u maaateriiinuuuu….
-Ma niš što bi se tebe ticalo-reče skoro pa ljutito Vojko.
-Hej ,di si zalampala Lukice?-upita šesnu i prikoviše lipu vilu potajice svoju milenu.Joooj ko da su je klesali svi Mičilangelovi direktni i posthumni klesari.Ma, vila nad vilama sveg prikooceanskog podgorja i negorja,gledao ju je strastveno i priko mire zaljubljeno duboko,priduboko.
-Ooooo, ti si-ona će umilno,al i nekako priko mire službeno.-Izvini, žuri mi se ,nemam vremena stajati,Gold i ja idemo na put pa krenuh u nabavku nekih stvari,znaš kako je.-odgovori mu ona posve nezainteresirano i to je toliko puta osjetio,pa susjedi su bili,al nije se dao.
-Da pripomognem-on će.
-Vidi ga, a mene ka da nije nit odo korova-sad s ejavi i Galielo odizgara videć zaista najlipše stvorenje koje je ikad u svom životu vidija.Alooo, primjećuje li iko mene ovdi goriii-zavika kako samo on z na.
Ovih dvoje skoro pa uglas se nasmijaše,no Lukac se prva pribere pa zapita:-A tko nam je ovo ,ako smijem pitati susjede?-Uuuuu koji glasić,ma kanarin živi živcati-prostrili Galielo u sebi,al utihnu oćekujuć da će ovoj nimfi biti i predstavljen konačno.
-A da, oprosti mila, ovo je Galielo,plovam ga u ospital u posjete njegovoj momčadi.Znaš, preživili su dinamitiranje tamo kod Medvjeđeg zuba.Prošao je s lakšim potresom mozga, izbilo mu nekoliko zuba,i sastrugalo hrbat,sve u svemu dobro je prošao za razliku od ostalih-istog trenutka ugrize se za jezik,nije mislio izgovoriti ovo ovako ,jer Galielo nije znao još ništa,a on j e eto svojoj Lukci izlanuo.Oooo kako bi se rado sad išamarao da je znao kako.Po njegovom ponašanju i naglom trzaju shvatila je odma ova mudra glavica da je zaglavio pa kao da ga nije čula zvonko odvali direkt svojim najmodrijim očima koje je Galielo ikad vidio ,a sad su gledale direktno u njeg i činilo mu se kroz njeg pravo u dubinu njegova srca i duše.Uuuu kako mu je odjednom bilo vruće i pre,prevruće.
-Haj, ja sam Lukc,a ti ,kako se zoveš-upita ga zvonko i napravi jedan šesni i skladni luk ono ko poltombule priko glave i sva se izvije u struku.
Gleda je u nju,ma šta gleda, zableušija skroz i vata zraka zadivljen prizorom i lipoton tako,tako nestvarnom,sva je sjala,a *rpa kapljic okolo nje ko najlipši i najsjajniji roj zvizdic ikad viđen.Uspija je promrsit jedvice;- Aj, zoven se Galileo-
-Pa kako si?Jel te boli puno?-Ma kakv i, ni mi je niš-dolazio je sebi nekako,a u sebi ponavlja je stalno jednu te istu misao;-a jesi debil čoviče, šta si zaslinija ebate, nedostižna je on a za tebe ,alooo, probudi se komatozo glupsonijeviću jedan dabili, šempjo šempjasta jedna ,tovare nad tovarima dabili…i nikako stat samoga sebe častit ,a onda mu ko munja blicne ono od malopri i u jedan dilić sekunde zaboravi da postoji i ona i njen kumpanjo i prodere se ko očajnik nad očajnicima na rubu pameti prema Vojkovom vratu kojega je jedino i vidija cilo vrime;-Šta si mislija pod onin da san dobro proša za razliku od ostalih???!!!Čuuuješšš li me ti doliiii???!!!-n ije vikao ,već vrištao,a suze su neštedimice letile olovne ,olovne, čitavo tilo mu se grozničavo treslo i to je osjetio i Vojko:-Smiri se!!!-sad je i Vojo krenuo šokom na šok, jer znao je,ako ga sad pusti ,gotov je.Ne, nikako n i sebi ,a nit njemu nije smio dozvoliti luksuz provale, zato ga ošamari pošteno lijevim svojim perajastim krilom i koliko god se bojao,upalilo je.Galileo je jecao,al to nije bilo grčevito i sa zastojima u disanju.Mogao je pustiti ga sada da se isplače.Lukica je shvatila .To pametno,iznimno osijećajno i toplo biće sve je shvatilo u trenu, mahnula je Vojkimiroviću na pozdrav i što je mogla nečujnije otplovala.On pak poslao joj je kao i uvijek kad bi se sreli i odsreli poljubac s kraja perajarke svoje puhnuvši ga za njom.Smješkom je pokazala da ga je ulovila i da mu ga vraća nazad sestrinski čisto i ništa više od tog i to mu je bilo jasno.
No dobro, sad trebam ovom malcu pomoći kako najbolje umijem i znam.Pokrenuo je svoje perajice i bešumno nastavio plov osluškujuć čuje li se on odozgora.Da, čuo se,čuo se i te kako .Jecao je …
-Stavija san srce na koraljnog grebena dno,tamo di valova nima,tamo di San se pojupca sprema.Izdrži srce,ostani virno sebi i svojoj hridi,resti,izresti iznad pučine plave tamo daleko,daleko di ti duša s dušon srodnom riga lavu,ili snon težaka spava s rukoplovkom pod glavu..Tamo gori nad površinom,jel je sunce?Jel je tamo gori , nad površinon vode beskraj i san?Čuješ li valova šum milo moje?Poludilo srce klikće,zvizde što nad tvojon glavon jizde utrnit ne mogu,lipoton površine okrunjene,ispod tebe vrutak,vidi-jutron se oblači,a jubav bdi međ valima do noći kad iz prsiju tvoji rikne vulkan jubavni i koraljnon zipkon poteće gola želja mog i vašeg sjedinjenja…kovitlale su se i vajale ko teški vali misli njegove.Počelo je opasno bubnjat u glavi.Vas se ispromiša,a nije tija pitat više ništa.
...-ajde lovi rake- promrsi sebi u bradu i umukne...spavalo mu se od jako,jako..da.
....................
-Evo, još malo i stigli smo-nenadano će Vojko.-Jesi dobro?-upita ovlaš,a bio je zabrinut i to od puno do silno za ovoga mazgova.-Jesan, nee nisaaan ,nisan đavla ti ne izija dabili –prene s e iz svojih misli Galileo.;-tikvetara mi tuče ki balotana, e da je bilo zaminit za koju šuškavicu slamušinu,an?-pokuša se našalit s ovin golijaton,al ni mu je uspilo.
Pročita ga je;-Čuj, nema zaebancije,prošao si pakao,a i tvoji skupa s tobom,e sad slušaj ovamo; doveo sam te evo pravo pred *irurgiju i sad ima da me slušaš kad ti kažem –dosta je-ima da odmah kreneš ka meni,jer ja ti neću smetati u obilasku prijatelja,jel jasno?-kategorički čvrsto odvali Vojkimirović.
-Jasno!-skoro pa u stavu mirno odvali mu Galielo u čvrstoj nakani kako će mu šmugnit prvon prilikon.Osjetio je da je ovaj il bio sam profi vojak , il su mu i čača i mater i svo sestrinstvo i braća tukli frontu,ebate koje komande,sidi,pij,jidi,lez,penj se,ne mrdaj,mrdaj,dihaj,ne dihaj, uuuu,uz svo strahipoštivanje koje je niklo u njem prema ovome ser Zamlati,ebate nije navika po komandi i gotovo i zato je odlučija šmugeringoplov čim ujiti priliku pa taman izginija od njegova udara.
-Ok,dakle ,dogovorili smo se?!-ponovo ga upita Vojko odlučno.
-Jesmo generalisimuse de Santa Ana Emiliano i kakogod da se zoveš!Ti vikneš –curik-ja curikenzi!jel tako?!-zavikne sad i Galileo.
-Tako je,idemo sad unutra-odvrati mu Vojko i oba dva skupa uplivaju u *ospicij,jerbo s e u međuvremenu Galileo spuza sa njegovih leđa i ositija da može sam plovat,sporo ,al ipak-Idemo na drugi kat-Dobro-odvrati mu Galielo sad već izatiha,al brzinski i doda-a jel,a koga idemo vidit prvo?-upita nesigurno.-Ideš posjetiti Ninu i Tamaru-odvrati mu ovaj.
-Ok-uuuu,jedva je čeka,priplovljiva je sad po dvi skaline od puta vidno nestrpljiv.-Evo nas, idemo na kraj *odnika soba 23.Tu smo.Pokucao je Vojko na vrata taman u trenutku kad je iza istih izronila med.sister .Podarila je smiješak generalu,jedva primjetno naklonila glavom ;
-Oooo to ste vi generale.Poštovanje,samo izvolite.-
Toplo ga je pogledala,a ovaj pak kao da se njega ne tiče i kao da niš nije primjetio uljudno odgovori;-Da, hvala,znate ovaj put ide ovaj unutra, ostajem ovdje,pričekat ću ga.-odgovori joj Vojko.-Čekam te ispred Galisimuse i slušam te ma šta ti o tome mislio…za sad-Vojko će strogo.
-Dobrrrooo-ajme čimavice od ljuskara-opet smrsi sebi u bradu i ulize unutra.Tri kreveca s jedne, tri s druge strane.Ponad svakog neka naprava ki trokut.Ne vidi glave.
-Ajme gospu mu divicu nesupružnicu onega maranguna bidnega Josefa koji su ovo ljuskari ovdikarce?-začuđen sam sebe zapita dovoljno glasno da proviri svih šest glavinjara ispod pjenasta prikrivača.odapinjali su poslipodnevni pižolet pa ih je ovo sad razbudilo jedno po jedno.Prvo je zaplovija okama u polukružno.Prva dva lika ne poznaje,al zato ovu salamunovu ćer i te kako i smjehuljak mu ozari lišce od uva do uva.
-Tamarooo diko moja, jes ti to?-zapjevuši jon odma; -Divojčica brala škojkare,neštooo je ubooodeee,a m isliilaaa je da je traaavaaa-,a ona će n jemu iz šuba iston miron;-Oooj ti vilo ,vilo Velebitaaa, ti moga srcaaa dikooo, živila,živilaaa, ooo šiviiila ti rodna stinoo splav aaaraaa….-U ebate –sad će Galileo ,a već ju je tresa za livu zdravu perajcu,jerbo odma je sinja da jon je druga perajica zgipsoplolvana ki i noge,al sad nije ima kad mislit i o tome,utisne jon fini,duboki ,zvonki ljubac i urlikne:-Eeee,jesi meee,aj dobro,vodiš 1:0 za tebe,nego kako si,jel boli šta?-nagnija je sad glavu nad njeno lice i zagleda jon se drito u oči,nit zelene ,nit plave,čudne
neke,šta je je.Ona muči.-Ej.alooo , jel ti čuješ mene?-upit asad on ponovo,a ona zagleda se pak u njegove i nit tiče,nit miče.Protrese je on lagano da laganije nije moga ,niš mu nije bilo jasno.
-Hihihihi-odjedanput iz nje provali-jesaaaam teee, 2:0 za meeeneeee, a jesaaam teee! –smijala se onako kako je samo ona znala.
-Ma koji ti je klinac palac, prvo pivaš pa zamukneš,pa ne trepćeš,ebate ustravi me kako moš tako?-ionako dobrano i v eć ispripadan onin šta čuli isprid vrata ,sad još i ova uncutica našla s njin kolo v it.-Daaaajjj Tamaro ne zaebaji ,lipo san te pita?-skoro suzno će Galileo vidno zabrinut.-Ma daaaj, ne brini se , ma sve je sad ok, ništa me ne boli, jest da mi ovo sve smeta uokolo mene,al kažu za mjesec dana ko nova!.-vedro će ona.-Joooj Galileo,jel tebi iko ikad rekao kako do zla boga imaš čudne oči?-upita ga ona-Ma daj, ostavi me se sad s tin molin te-vapeć joj da se uozbilji,što ona nikako ne tila;
- Da,Galileo mili moj, žad –oči su tvoje ž a d!-uživala je gledajuć ga zabrinutoga ,sa pol tila nadvita nad njon.Uto se javi njemu iza leđa glas koji bi pripozna među ijadu ijada drugih;
-Galileo,jesi li ti to?-Okrene se u mistu i zagleda se u suzne ,prikoviše suzne oke svoje Ninuške.-Ninušenko moj mili?-zatreperija je i sam.Ona je cila ,do vrata bila zgipsana.Nadvija se nad njon i utisnija duuugii, duuugi ljubac te prošapća;-Kako sii Ninuši srce moje?-a samo što nije krenija plakat.
-Dobro je-prošapja ona tiho.-Bit će dobro –tako kažu- samo znaš,potrajat će-nadoda još tiše i okrene malkoc glavicu u stranu da nebi vidija suzu što potekla je.
Vidija je i proguca ju je i pokuša sabrano milujuć jon obraščiće blide prikoviše šapjat i pivušit istovremeno;-Jeste li vidli moju uuu Niiinuuu ,kreniilaaa je niz padiinuuu…u trenu se sitila pismice koju jon je često pivušija l ovi neandertalac i sirovina od konjica,al pridrag,pridrag i smješak ozari lice:-Hvala ti Galileo, znaš, moran izdržat radi svoje dice…i sanak je svlada neštedimice.-Sve će bit dobro Ninušenko,sve će bit dobro, spavaj mila, spavaj i odmaraj-tiho joj u uho prošapće i poljubac utisne i odmakne se.Okrene sa ka Tamari ,kad ono i ova spava.-Ajme,ajme, -u sebi će.Krene unazad taman plovak, dva, kad otvore se vrata nečujno ,al širom i učopi ga ko basketom i izvuče van.Nije triba mozgat ko ga je usisa tako nit ne pitajuć.-Dosta je bilo za njih dvije, trebaju odmarati,sutra ćem o ponovno doći-reče mu Zamlata mirno.
-Ma dobrooo jeee, dobro oo jeee ,svatija saan,nego nisaaan još gotooov, jel me čujeeeeš?!-vika je za njin Galileo sad ne badavajuć ploču na kojon je pisalo; -Tišinu molimo i mir.Hvala.-
-E sad bi bilo dosta!!!-povisi ton i Zamlata,a već su bili napodan skala.Uvati ga za vrat ki zeca ,podigne u vis i usidri nimalo nježno na misto na kojen je sidija i do ovamo,po srid sridice leđa svojih.Ne samo da ga je usidrija nimalo n ježno ,nego ga je otresa samo tako,a ni smija njanci zucnit,nije se usudija.U sebi je sova;
- Beeen tiiii sveee atoritete i svu vojsku i sve generale i negenerale i lođistiku i nelođistiku i kužinu i ne kužinu i pokretnu i nepokretnu cilega ovoga plovosvita i odizgara i odizzdaaala, koji paštroč,koju kaštradinu od mene učini ovi ,ovi,oviiii…od sveg jida koji je navalija u obraze gore nego oni sunamnez( tcu-nami) kakolisevećzva,nije moga izgovorit više nit imena ovom plovajućen krstašu.Cili je gorija od jida,cili cilcati,a ništa nije moga učinit…za sad,al zato mu je mozak radija na multimlazni pogon.
|
