Konvertira mi se finale prve sezone Heroesa u format prihvatljiv iPodu, pa dok čekam...

SOUNDTRACK: Travis --- Perfect Heaven Space (na repeat)

Zbilja ne razumijem zašto je ta pjesma samo bonus track kad je tako savršena.

Ne osjećam se dobro danas. Valjda tlak ili tko zna što. Biometeorologija. I sve što pojedem čini moj želudac jednim veoma bolnim mjestom. Tako da sam gladna, ali ne želim jest jer će mi bit zlo.

Uhvatilo me nešto, nekakvo... nekakav dodir sa stvarnošću. Znate, super je kada nekoliko dana živite u zabludi da je sve super i da je sve divno i krasno i da ste sretni, kada nonstop razmišljate o toj jednoj stvari koja vas čini toliko sretnima... ali onda samo najednom cijeli taj hype prođe i opet se osjećate nekako mali, ništavni, razočarani, isti oni luzeri kakvi ste bili i prije nego vas je zahvatio hype.

Moj problem je što sam užasno naivna i što mislim da će se neke stvari dogoditi. Stvari za koje nema šanse da se dogode. Ali uvijek me ponese. Uvijek se uživim, i uvijek se previše uživim u to. Još kada nađen nekog zainteresiranog za tu stvar, onda davim i davim i davim.

I onda mi bude žao, al onda mi je blesavo reć 'Sorry što sam te davila'.

Nekako se bojim ljudi. Bojim se reći im nešto, bojim se njihovih reakcija. Bojim se da ću ono što ću reći ispasti ultramegaekstra glupo i da će mi spustiti i da ću... na - beeep.

Tako sam danas rekla nešto nekome što baš i nisam smjela reć, al čuj, ja tebi objašnjavam da se silicij veže na kisik a ne za vodik i zato piše HO a ne OH, a ti mi samo kažeš da začepim i da se ne derem. I ti onda opet 'A zašto HO? Zašto ne OH?'

PA ZATO JER SE JEBENI VODIK NE MOŽE VEZAT NA SILICIJ JER IMA SAMO JEDAN ELEKTRON S KOJIM JE VEĆ VEZAN ZA KISIK I ZBOG PROKLETE ENERGIJE I ELEKTRONEGATIVNOSTI!

I onda se profa naljutila jer neki nisu mogli to skužit i rekla nam da moramo prikazat reakciju dobivanja i strukturnu formulu tetrasilicijske kiseline i onda mi nije dala da ja to rješim na ploči iz razloga što ona zna da ja to znam.

A sve to uz jedinicu iz kemije iz testa koju imam.

Neki ljudi me zbilja iznenade. Baš kad prestaneš vjerovat da su tupavi, oni se ponovo iskažu.
Da ne spominjemo još onu dosadnu spodobu koja sjedi iza mene i ne kuži da me apsolutno ne tangira išta što ona kaže. Ali ja nju pustim da kaže svoje do kraja, a ona mene prekida.
Nije da joj imam išta za reć, samo...

Moram se smirit prije nego mi opet počne ić krv iz nosa.

Isprintala sam sliku od Zacharya Quinta (iliti sexy Sylara iz Heroesa) i stavila je na pano. I to OVU sliku.
Eto, da mi život u školi bude ugodniji.
Neki su pogledavali s vremena na vrijeme, neki su pogledavali i preokretali očima, neki su buljili, a profa iz sociologije je bila izvan sebe i hiperventilirajući i sa priglupim osmjehom na licu upitala ''A tkoho jehe to na slihici?!'
Žena se toliko uzbudila da nije mogla ni divanit kak se spada, ha ha ha!

''Profka, jel gledate Heroje? E to vam je onaj poremećeni serijski ubojica :)''

Samo se nadam da ju čistačice nisu maknule jer sam ju zaboravila pobrat kad sam išla kući.

Danas nisam ništa učila jer mi se nije dalo. I mislim da ću uskoro otić spavat. Preumorna sam. Od svega.
Želim spavati. Dugo spavati...