Razbio sve puteve do sna,
od sna,
razbio kao beba zvečku,
zaboravio sve puteve do sna,
od sna.
Drži me u klubu,
na rubu sna,
do sna,
od sna
... je priča.
A ja ih sve prepoznajem po kvrgicama oblaka.
Jasno, ne?
Zovem se Ispočetka.
Zovem se nikad.
Zovem se Ti.
Muško sam, Tarabull
i idem u svaki Kud?
Kuda
C Est la Vie Damanhur, New York...
It is just Trubadur- Helo!
Razbio..
Puteve kojima svila
san drži kud god Nikad kroči,
Se la vi plavo more,
jedra čista, bistra, bisna..
razbila su luke Tarabulla.
A ti se Arke klati i zibaj,
a zovi kud glas ti se čuje...

Zamisli da nas cijepe protiv čovječnosti.
Ti si popušio.
Ona je stajala.
Druga je kleknula.
Ona te gledala i rekla:
Ti si moj čovjk!
Pitali je: Gdje je i?
Nema i.
Bijel da si ti, ja da sam crna,
Mrak da je sad, ja da sam srna..

Zamisli da nas uzmu, da nas uzmu, da nas uzmu..

Ne možeš, zar ne?
Dobro je zar ne?
Ti bi popušio,
ona bi stajala,
druga bi kleknula.
Ova/ Ona bi te gledala s upitnikom i uskličnikom ponad prsiju:
Ti si moj, moj, moj...
A tko?
Moj taj!
Ide rat, ide suša, idu koledari...
Misli na šatro rock cjepivo.
Aj ti! Ti si ona.
Aj ti! Ti si ova.
Aj ti! Ti si druga!

Ko ti j... čovječnost!
Uostalom rokaju Bebek i Lisac: Večeras si lijepa i svima daleka!

A zamisli da nas uzmu, uzmu, uzmu!

Kojoj bi upisao krila svog plavog oka,
koja bi uostalom bila dama?
Tebi herc kuca na sto lažnih srca.
I to je dobro.
To je alibi za krinolinu/ za filigran.
A za/ A to je alibi za krinolinu/ za filigran.
A za/ A to/ A čovjek čudi pimpek boje višnje,
ružu u krugu,
na tercu,
u klubu,
pita gledatelj:
Koja zvono ište za tvoj taj rat? Haa? Znaš li?

Da te mogu stisnut,
Bez metafore,
iskreno i nježno kako ne rade u pjesmama,
kako ne znaju u filmovima
i ne pišu o tome u „ bajama“.
Da te mogu tako,
stisnula bih ionako svaki play i replay.
Stisnula bih jako ionako.
Da te mogu stisnut korom vode ili kruhom snijega,
moj te stisak snažan gleda

Ja tebe volim na puno načina..
sada na toliko načina koliko je potrebno da ne shvatiš nijedan.
To je moja kob i sudbina.
To je tvoja potraga i kob.
Naša sudbina.

Možda neki vjetar, malena mala
možda donese jedno od lica koje "navodno" poznaješ.
Navodno je način, malena,
sreća je samo navod
i način sreće je "navodno" koje poznaješ.
Poznaješ sve, kažeš, malena mala.

Sreća je tvoja potraga u svemu što tako dobro znaš
i svemu što nije sada potreba.

Naći ću tvoj Zato.
Ne pitaj me kako,
ne pitaj me zašto, zašto, zašto....
Naći ću tvoj Zato.

Onaj odozgo kuca,
onaj koga dugo nema, " kao ni prijatelja".
Onaj koji sam sebe citira naći će za tebe Zato.
Tvoj Zato.
I zato me ne pitaj zašto, zašto, zašto...
Tražio si ga. Zato.

Pronaći ću,
uhvatiti,
udahnuti,
poškropiti tvoj Zato.

I zato jer ga treba kapima cjelivati,
i samo zato jer te čeka,
i samo zato jer to znam bez zašto.
Samo zato.
I uvijek zato gori neizgorivo, i pita neizgovorivo svoje Zato.