Životinje, glazba i Ja
24.02.2008., nedjelja
kako je danas lijep sunčan dan...ola
|
Nije li divan dan? Zima nam odlazi...a to znači da ću moći ćešće uživati u šetnjama sa svojim dragim psom i prijateljima koji isto imaju pse. Pa smo se tako uputili ujutro prema trgu, išla sam kupiti cvijeće, naravno da sam i Rona povela, di ja, tu i moj pas...i tako smo lijepo nogu pred nogu i do trga i natrag i to sve bez lajne prešli, uf kako sam ponosna na svog psa i sebe što mi je napokon sav trud da naučim psa da sluša bez lajne urodio plodom...čak smo i u parku sreli kuje koje se tjeraju, ali malac je na moju komandu nekon 2 min posustao i ostavio ih, dakle u svim situacijama pas me sluša bez školice....najbolje je moja škola !!! Dakle, ako imate vremena, volje i naravno puno živaca ( jer ovaj moj je tvrdoglav ko mazga i treba mu 500 puta jedno ponoviti) možete puno postići s psom ;)! I tako šetajući se, čuli smo mnoge komentare od toga kako imam ružnog psa, pa slatkog, pa da imam majmuna a ne psa pa da mi je cucak agresivan i da si ga zavežem, a ja sam imala slušalice u ušima i sve izignorirala...ipak je vani lijep sunčan dan... Malo sam sam se kasnije zamislila, mnogo prijatelja me je pitali kad sam si kupila psa da šta će mi ta briga...ali ima tu i pozitivnih, naravno i negativnih strana...kao i sve...pa vidite, uz njega sam sklopila puno više prijateljstva u parku, upoznala zgodne frajere,  koji isto tako imaju pse, pas mi je izlika kad idem van, a ne smijem dugo ostati, kažem da nije sve obavio,  , navečer kada mi se neda ništa, uzmem psa i šećem po kvartu, imam puno "psećih" prijatelja koji mi tada prave društvo, pse pustimo, a mi se zekamo i pričamo......e sada su počeli u park dolaziti novi psi i vlasnici...tj, shvatili ljudi da uz psa možeš pridobiti neku osobu, pa mi je vrlo smiješno vidjeti frajere s pudlicom ili pekinezerom kako idu prema meni, upucavaju mi se, kao i oni imaju psa pa nabacen neku spiku o psu, a nemaju pojma ...ali to nije to...ako frajer nema staforda ili nekaj takvog, nije frajer, ok čast izuzecima, ali nije li tako...koliko puta ste vidjetli nekog s pekinezerom ili čivauvom kako šeće...pa daj molim te...kupi si poštenog psa, ne kažem ja da moj nije pošten, ipak je to mops, ali ipak je to Veliki pas i malom tijelu, srčan i spreman za borbi i obranu u svako doba :=) Naravno i buldozi, retriveri, boston terijeri i tako to je isto poželjno, ali daj ove živčane ostavite bakicama da se vesele ;) Eto to bi bilo to, malo me pukla ta tema pa sam morala nekaj nabaciti, do sljedećeg puta  |
19.02.2008., utorak
OLA NARODE!
|
I dok većina luzera upravo sjedi u školi, ja sjedim zvaljena u fotelji pred kompom...i surfam netom...Da...nisam danas u školi, a ni sutra;) hehe Dakle, plasirala sam se dalje na županijsko natjecanje iz francuskog, ne znam na koju foru, hehe, i sada sam dva dana slobodna...ali učila sam čak, da ne kažete da se dosađujem ;) Čak sam kondicionale naučila, koliko-toliko! Inače sam super...i pas mi je super i sve ostale živine su mi super, trenutno sam u fazi razmišljanja o svom 18 ročkasu...sve sam zanemarila, i dečke i prijatelje...samo ja...only me! Trenutno me drži faza NEučenja. Uglavnom visim vani s prijateljima...cajkašima...kako bi neki rekli...i onda do sitnih sati radimo sranja... A osim toga visim na netu, tj. na facebooku...mogu reć da sam došla do mnogo poznanika kojih nisam vidla 100 godina ;) tako da se isplatilo... Inače nema više nikaj, ne znam kaj bih napisala, samo sam se javila da vidite da sam alive ;) Pa do sljedećeg pisanja, tj. nekog bitnijeg događaja, papa! P.S. držite mi fige sutra za francuski...ja ću zauzvrat mislilti na vas kad ćete biti u školi.....LUZERI!!! |
13.02.2008., srijeda
Sretno Vam Valentinovo...
|
13.2.2008.Zagreb Evo, javljam vam se iz naslonjača u svojoj sobi...učim kemiju...slušam srcecparajuće pjesme i razmišljam...pogotovo me jedna pjesma pogađa...Kenza Farah - Lettre du front (feat. Sefyu)... ...a sutra je Valentinovo...a ja nekako sama...zapravo nisam sama...on je tu...ali kao da nije...daleko je...a opet je tu...i opet me zbunio...stalno to radi...buni me...a meni se to ne sviđa...ali on mi se jako sviđa...ajoj...sada ko neki napaljeni teenager glasim...aaaaa! Zapravo...ja vam baš ne volim i ne preferiram valentinovo...ne znam zakaj...mislim, uvijek dobim neki poklon... ružu...čokoladu... ali...nije to to...ja sam po horoskopu riba...prava riba...onako...pomalo romantična...osvetoljubiva...strasna...riba...odalamim ja i perajama...bez brige...čudne smo mi ribe...jako čudne... Inače...još uvijek sam super s svojim najdražim Daltonima i ostatkom ekipe...baš danas smo radili sranja...onako ko i uvijek...daleko od očiju javnosti...haha, kako ja njih sve volim...nadam se da se nećemo nikad rastati...ipak su oni moji huligani...RISE UP, 1001 Arabian Night...hehe! Oni su ti koji me guraju dalje kada stanem, oni su ti koji znaju sve moje tajne, oni su tu kada mi je najteže...oni su tu kada trebam savjet, iako nekada izvale glupi savjet...hehe, oni su tu kada mi treba rame za plakanje...oni su uvijek tu, u svako doba dana i noći...ONI!!! I zato smatram da bi trebao jedan dan u godini bit posvećen i najdražim prijateljima, mojim huliganima, hehe... P.S. Još samo mjesec dana do moje punoljetnosti! :) A onda sljedi TULUM!!!! P,S.S. Sretno Vam Valentinovo... ....Tu m’as promi de revenir, j’ai promi de te soutenir....Dans ton cSur tout est détruit, reste mon image... |
06.02.2008., srijeda
Karneval u Veneciji
|
06.veljače 2008 Koliko puta ste bili zamaskirani? Neki su bili izvana, neki "iznutra", ali svi mi uvijek "zamaskirani"....ok, misla sam s filozofskim mislima, ali očito je da sam neispavana i dato ne bu dobro prošlo, tak da odmah prelazim na stvar...karneval u Veneciji. Većina ljudi ima želju posjetit taj "grad na vodi", ali ja sam ga htjela posjetiti za vrijeme fašnika i želja mi se ispunila! Tako sam ja u utorak bila u Veneciji i na Muranu. Prvo bih napisala nešto o Muranu jer mali ljudi zna za taj otočić... Dakle, Murano... To je otočić koji je još od davnina otok prerade i proizvodnje stakla, radišan i produktivan. Prostire se na pet malih otoka i udaljen je 1,2 km od Venecije. Kanal Staklara vrvi od punih barki za prijevoz sirovina, barki s vrijednim staklenim predmetima kao i barki s turistima. Tamo sam vidjela kako se proizvodi murano staklo. Pa evo nekoliko slikica koje sam uslikala! :)  Ovo je nešto kao kip  Ovako se to radi  I jedan "The dog" od murano stakla ;) A sada Venecija... Ljudi moji to morate vidjet...imate još otprilike 100 godina za vidjet jer pod utjecajem globalnog zatoljenja i plima i oseka Venecija polako nestaje...pa zato, čim vam se pruži prilika odite tam, nećete požaliti. Mnogi su rekli da tamo smrdi, pa sad...nije da smrdi, a nije ni da miriši...tak da...meni nije smrdilo (oni koji me poznaju znaju da meni ništ ne smrdi, pogotovo ne moji hrčci!;))...Grad je na vodi, ne biste vjerovali...(no shit, hehe) i do njega se dolazi Valporetom, imaju taxi i redovne linije broda, kao naš zet. Naravno, možete se voziti i na Gondolama, naravno ako imate para, samo 100 Eura 45 min vožnje.../tražim bogatog momka koji mi to može priuštiti :)/ A sada malo o maskama...ljudi tamo ko da žive za to...stvarno su svi prejebeno obućeni, vrate te u prošlost, svi su kraljice, dvorske lude, vladari, obični građani, nešto predivno, ili kako bih ja rekla PREJEBENO!!!! Ulice su pune umaskiranih ljudi, rijeke ljudi hodaju, ali svejedno se može proči, policija je ažurna, ulice su uske, povezanje mostićima, na ulicama su štandovi s maskama, po zraku lete konfeti, na trgu Sv. Marka je palača i kafiči gdje možete popiti kaficu za 5 eura, pojesti kolač ili popiti pivu za 20 eura...mislim da slike govore više od riječi pa pogledajte i uvjerite se sami, a ja dotle idem pojesti koji "after eight" koji sam si tam kupila...kupila ja sebi štošta drugiga, too! Kao npr, masku koja stoji nad klavirom, murano staklo i ogrlicu...     Evo ljudi, komajte, uživajte i putujte dok možete! Moje sljedeće putovanje je Egipat ili Malta u četvrtom mjesecu, ovisi koliko para skupim. I na kraju se zahvaljujem Ivanu koji se brinuo o Ronu dok sam ja tam uživala! Kiss!!  |
02.02.2008., subota
|
...i eto ljudi moji...nakon one avanture, ja sam se vratila u svoj normalan život...kao da se nije ništa dogodilo, Nadam se da je mali Mo dobro i da nas nije zaboravio...KISS! A ovaj moj je ostao isti-spava i jede i tako svaki dan...eto... A sada malo anegdota iz prošlog tjedna...ima ih puno :=) Dakle, prvo bih pohvalila svoju malenkost jer idem dalje na županijsko iz francuskog... ...a sada krenimo s anegdotama... Evo prva koja se dogodila neki dan je bila u parku, yap-parkić-Ciciban ;) U parku je bilo "samo" 20-tak pasa, svi od reda malecki, osim Tire-bordoške doge i Gaše- čistokrvnog mješanca ;) i tako se svi oni igraju kad najednom u park ulazi murjak, mene već zna pa se toplo nasmijao, ali malo je bio prebrz tako da su se peseki zatrčali do njega i lijepo se zagledali u njega, a njemu bruka, reko je da vežemo peseke i da bježimo van, ja sam ga pitala tko se žalio, naravno da mi je reko ko,ona prokleta baba...I naravno da ja nisam namjerno zavezala psa, nego sam s Ronom prošetala oko murjaka i oko njegovog auta bez lajne, haha...pitala sam ga nato jer mi može naplatiti kaznu zbog toga/naravno da može, malo sam da zaj*****/ a on mene gleda, pa gleda Rona i pita nas nakon dve sekunde jel Ron agresivan, jer ako e agresivan onda će naplatiti pa sam ja njemu odgovorila da ću doć sa Stafordom pa nek sam prosudi jel neki pas agresivan...mislim ono...fakat je glup...nakon 30 min pričanja sam ga uljudno pozdravila i rekla da ćemo se opet sresti u parku s obzirom da dolazi lijepo vrijeme, što znači da se ekipa počninje slupljati u praku, počinju sranja i počinje izazivanje policije...a do tada se okupljamo u "Krečimircu" jer tamo nema murje...hehe! Ali ima vojske, ajme kako mi ih je žao kad ih vidim da tam stoje na hladnoći...jadni! A sada druga anegdota... Danas sam bila vani s dečkima i našim pesima...dakle Daltoni...padala je kiša i bilo nam je boring pa smo se sjeli na motor u dvorištu i improvizirali vožnju s obzirom da je motor bio pod lancem...i tako mi pokušavamo odgonetnuti koliko kg teži motor pa sam se ja sjela i podigla ga na zadnji kotač (dakle nije težak!) i tom trenutku je zazvonila policijska sirena, ja sam misla da je alarm, a dečki su misli da je murja, pa smo pobjegli ko p**** kad na kraju dođe Ivek da je njemu došao sms i sjeti se da smo mu mi prčakali po mobitelu i za zvuk sms-a stavili policijsku sirenu, hahaha, a mi pobjegli...dakle...ne to stavljati na mobitel... Onda malo kasnije smo se dodovali teniskom lopticom i Tomi je bacio na mene i ja se odmakne da me mulac ne pogodi i loptica leti...pogađate...kroz prozor u jednu nepuštenu kuću...haha, i onda smo misli ić po lopticu, ali je s vanjske strane lokot pa smo odustali...a ne, nismo odustali, nas dvoje smo razvalili vrata (pa ionako tam nitko ne živi) i uzeli lopticu... A unutra smo našli mrtve golubove, šprice, štakore i loptice :)! i treća anegdota koja se dogodila nekoliko minuta kasnije... Nakon loptanja sam rekla dečkima da odu pogledat jedan auto u dvorištu...i tako mi gledamo, a ja se zaj***** i idem kao probat jer su li vrata od auta otvorena (naravno da nisu) i potegnem vrata i skužim da tip nije zaključao auto...pa su se dečki dosjetili da pomaknemo auto i tako smo ga za nekoliko metara pomaknuli u rikverc. haha Brijem da je tip popizdio kad je vidio da mu auto nije tamo gdje ga je ostavio! I tako smo se mi danas zekali i prošo dan...sutra je novi dan...moram puno, puno učiti jer je u školi PAKAO!!!! AAAAA! I još nešt...dana 10.2.2008. u Maksimiru sam organizirala sastanak mopseka i drugih pasmina u 14.30 pred galvnim ulazom, a onda krećemo u šetnju pa vas pozivam ako ste iz Zagreba da nam se pridružite s a svojim pesekom!!! Eto, lijep pozdrav svima, komajte mi, makar bili anonimci...sve vas volim! :) |
