28.09.2008., nedjelja
ispunjavanje želja je siguran put u propast
|
učili smo na vjeronauku. bog zna da nisam jako religiozna, ne zato što ne želim biti već sam prelijena. imam zapravo vrlo razvijene predosobine da postanem vjernica i da mi bude ljepše u životu. ali sama sebe mučim da stvorim sama sebi moral- što mi jako teško ide. onda uglavnom bauljam uokolo kao konj u mraku ne znajući što činim (praveći se jasno da znam što činim) bez stupa morala bez zabrana bez ičega. everything goes zapravo, everything goes dok god je u granicama pristojnosti, a stvari koje ja radim nikoga se ne tiču osim ako ih ne oštećuju. brijem da je to moj sadašnji mind-set i pomogne mi ponekad da si zamislim da postoji neka karma. karma karma karma hladno i jednolično i smisleno i ciklično. kad pomislim na boga i to da me on gleda, userem se. zato što jednostavno ne pazim što radim. ikad. nikad. samo se slijepo povodim za željama i razmišljanjima, ne razmišljajući u biti što radim. tako mi je pred dvije godine zvonilo u dućanu. tako mi zvoni u glavi sad svaki put kad prođem nekuda- lesson learned. radilo se o par olovaka i gumica u kolektivnom dogovoru. a valjda i to moram proć? a šta sve u životu moramo proć? prošla sam takve usrane stvari a opet mogla sam i puno gore proći, a čak ni ne puno bolje. u biti kad gledam uvijek si sama radim svoje probleme zbog te moje sjebane percepcije svijeta koja je puno preliberalna. eto štami se jučer dogovorilo. organizirala sam neki tulumčić kod sebe u stanu i pozvala par frendova i par frendica da igramo d&d. starci u zadnji čas na moru, znaju oni da ih zovem. eto kupimo mi litre i litre cuge i krenemo se zezat stvari idu svojim tokom i ja u jednom trenutku pomislim: da li je preglupo da pijem bijelo vino nakon pive? a bila sam već prepijana da se zbrojim i u jednom prijelomnom trenutku sam odlučila nastaviti derati po vinu. od tog trenutka nadalje narednih 6 sati se ne sjećam nimalo osim riganja. rigala sam 6 puta u 6 sati. jebote i alkohola. eto svaki put kad pretjeram s cugom kažem- NIKAD VIŠE! kao što svaki put kad popušim previše kažem- ovaj tjedan NEĆU! eto kakva sam. i pušim i pijem a ni ganja mi nije sasvim strana i to kažem o stupu morala. nada. niente. uglavnom onda svaki put dan poslije ne funkcioniram. ali nije samo mamurluk u pitanju već neke te moralne krize. isprepitujem sama sebe ispočetka i ispočetka i kopam po svim poulzacijeljelim ranama iz prošlosti i jebem se sa stvarima za koje sam misla da sam prerasla. za stare grijehe. osobine svoje nepoželjne. zaljubljenosti. za ovu jednu glupaču mušku koja ne želi vezu nikakvu... al glavno da smo se jučer zbarili. na mom krevetu u mraku mraaaaku i bilo je lijepo i spontano i slušali smo dylana. i pričali. od 5 do pola9. i g lavno da sam ja sad opet jako zaljubljena u njega. a glavno da on ne želi vezu. želi barit drugašice a ja mu kažem isto pa jasno da ne želim vezu. ma ni ne želim vezu jasno neću ju željet narednih 10 godina nakon svih sranja s bivšim, al svejedno.. želim njega općenito:( zrikušo eto ti gore tajne retardirane. strašna je užasno :( |
