utorak, 29.05.2007.
NOVI ŽIVOT
Ipak sam odlučila napisat sve u jednom danu, tako da završim sa prošlošću i osvrnem se na sadašnjost, jer jedva čekam da vam napišem što se događalo u posljednje vrijeme...
Baš sam neke dobre volje, uopće nisam mislila kak bi mogla imati blog, a gle me, pišem ko´ luda 
Pa da nastavim, željela bi sve skratiti, a opet želim da sve znate, pa sad...
Pošto sam bila u nedoumici, da li sam za časne ili nešto drugo, molila sam Boga i duše u čistilištu da mi pomognu, rekla sam:"Bože, ako je Tvoja volja da budem časna, daj mi da znam, da osjetim, a opet ako sam za obitelj pošalji mi osobu dobru i koja Te voli više od svega (ovo s crvenim zapamtite). I tako je prošlo kratko vrijeme kad sam upoznala jednog dečka u vlaku.
I sad seka i ja sjednemo k njemu u kupe ( a izgledo mi je ko klinac, onda sam ja imala 19) i sad dođe kondukter i traži karte, seka i ja pokažemo, a on (dečko) traži i traži i traži i nikak da nađe. A mislim si ja:"taj se šverca, pa se sad fulira kao nemre nać kartu" kad ono, evo je, a mislim ja, pa ajd ok, ima... I sad mi njemu to kažemo i počne neka pričica. Kaže da mora u vojsku, a da mu se ne da i tak... Taj dan su bile nogometne utakmice i onda svi lude za tim, i sad pita moja sestra:" šta, jel ideš gledat utakmicu", a on:"ma ne, nisam ti ja taj tip", a ja(onak cinično):" a šta, plešeš, a on:"DA" ajooooooooj, e onda me bilo sram
Razmjenili smo brojeve, reko je da ima 19 i odmah sam promijenila mišljenje (e jesmo mi ljudi jadni)
I tako je prošlo par dana i odlučim ja njemu poslat poruku misleći da je u vojsci, naravno nije bio, a još se i požalio da ne zna šta bi sa sobom, pa sam ga ja na nagovor sestre pozvala da ide s nama u CDP (centar za duhovnu pomoć) na seminar LJUBAV I ZDRAVA SPOLNOST.(malo sam se dvoumila, jer ga nisam poznavala, nisam znala kak će reagirat na to, jer nema baš mnogo dečkiju koji bi išli na takvu temu)
Ali on je išao...i sad sjedimo mi tamo sami i pričamo,(bio je odmor poslije prvog djela) kad odjednom on meni kaže:"JA SAM NEVJERNIK" i nema ni jedan sakrament, e skoro sam pala sa stolca...Bog je humorističan...a sjećate se onog sa crvenim slovima iznad!? E da, ali mislila sam:"pa ako je ovdje, onda nije važno, uostalom čini se drag i iskren" Prihvatio je seminar vrlo dobro, čak mu se i svidjelo 
Tako smo se čuli svaki dan, čak išli i na klizanje, a onda je moro u vojsku. (naše druženje se odvijalo od 16.11-27.11) znači vrlo kratko. 27.11. bio je u mom gradu i pratila sam ga na vlak, jer je išo doma, tad smo se zagrlili i to je bilo to, noć sa 27. na 28. smo prohodali, iako nismo ni jedan ni drugi postavili to pitanje, mislili smo da smo skupa. 28.11 otišo je u vojsku i viđali smo se samo vikendom.
Sve se tako brzo dogodilo da se nisam ni snašla, al oborio me s nogu
Nije bio kao drugi, bio je iskren i nije se niti malo pretvaro da je netko ko nije i to privuklo.
Sad je došao trenutak da mu kažem kako ja nisam kao sve djevojke i da ne mislim imati spolne odnose do braka i da idem svaki dan na misu i da mi je Bog na prvom mjestu.
Naravno on je sve to super prihvatio i čak je samnom krenuo na misu i gledao me na jedan drugačiji način...gledao me na onaj način kakvu ja sama sebe vidim, za njega nisam bila predmet, tijelo...za njega sam bila osoba,njegova ljubav, a ja sam se samo čudila i nisam mogla vjerovat (tu sam zaključila da je moj poziv obitelj, iako još uvijek nisam bila izbacila onu prvu opciju).
I u međuvremenu sam ja imala sumnje, jer sam se bojala što ako griješim...i takve stvari, ali on me iz dana u dan iznenađivao i kad sam bila skroz jadna i rekla mu kako sumnjam i da me strah ako ne odem u časne, a On me zove, moj dragi mi je rekao:"Bog zna što je ljubav" tu me rasplako, jer mi je bilo nepojmljivo da dečki znaju tako govoriti. Jednostavno bio je predobar.
Tek kada je izašao iz vojske počeli smo se upoznavati kako treba...na kraju smo zaključili da je to to i da se volimo...i odjednom se on odlučio krstiti, jer je (kako kaže) uz mene upoznao Boga (ja sam skoro umrla, mislim od sreće) a nema dugo se i krizmao. I sada svake nedjelje zajedno idemo na misu, zajedno na ispovijed i trudimo se čuvati do braka, izlazimo u prirodu, molimo svaki dan...i dalje ja idem na susrete mladih, ali sada sa njim...i shvatila sam da sa njim mogu više nego što mogu sama, a ljubav nam je svakim danom sve jača i jača...naravno ima i svađa, ali to se sve brzo zaboravi, jer Bog nas jača oboje...zajedno smo u tome, slobodnom voljom i to je ono najljepše. Sada smo zajedno već godinu i pol (i sve to vrijeme ustrajemo i nismo imali spolne odnose) i vjenčat ćemo se ove godine na malu Gospu 
oboje imamo 21 god. i većina nam govori da smo premladi i da nismo spremni, ali ja mislim da čovjek može imati i 40 god., pa još uvijek ne biti spreman za brak, bolje je onda kad smo mladi, jer možemo više postići...
Po svemu ovome vidim da me Bog mnogo ljubi i da sam mu važna.
Od srca svima želim ovakvu sreću.
Bog vas blagoslovio+
- 14:50 -
