LETEĆI SLONIĆ

- Kako li je samo lijepa trava ispod mog brežuljka! – glasno razmišlja slonić. – Puno zelenija nego ovdje gore.
- Zašto ne siđeš? – upita ga gušter.
- Jako je strmo – odgovori slonić. – Bojim se da bih se mogao poskliznuti i pasti koliko sam dug i širok.
- Da ja imam tako velike uši kao ti, ne bih nikada hodao.
- Kako to misliš, gušterčiću?
- Mahao bih ušima što bih jače mogao i letio kao ptica. Pokušaj!
Slonić uzme zalet, ispruži surlu, zamahne ušima i baci se niz brežuljak.
- Dum-du-du-duum! – zatrese se livada, a slonić ostade ležati potrbuške.
- Pao sam koliko sam dug i širok! – izusti začuđeno.
- Zašto nisi otvorio padobran? – upita ga gušter.
- Pa ja nemam padobran!
- Drugi put ga svakako nabavi! – nasmije se gušter.