modne osamdesete
24.08.2006., četvrtak
Blogersko druženje
|
Ova putovanje nisam planirala kao turističko, već kao druženje i da vidim kako ljudi žive. ( Sorošu, vrati se i plati me!) Išla sam i da se sretnem sa blogerima : Lonelyriderom, našim nedavni gostom tu u zg, Mungosom, Borisom, te Blogerom čiji blog i nick nećemo spominjati, ali će skorimice i on skočiti do Zg sa istim motivom s kojim sam ja išla u Bg. Poručio mi je mungos da predvečer dodjem do narodnog pozorišta, on je obavijestio borisa, a ja lonelyja. Od nas četvero samo se lonely i ja osobno poznamo, tako da je ovaj blogerski susret bio višestruko koristan. Pitaju me gdje želim ići-želim nešto original domaće što kod nas u zg nema. A to je kafana. M. i B. se misle, misle, kafana "proleće" ili kafana "znak pitanja"? Odluka pada na ovu drugu, najstariju kafanu u Bg. Ta kafana egzistira oko 300 godina. Išli smo ,naravno, u baštu gdje je bilo vrlo ugodno u ladovini, jer ti dani i noći u bg su bili strašno vrući. Uvatili smo se diskusije, a i podjelila sam sitne poklone. Pisac je dobio za radni stol kalendar šibenske županije-svaki mjesec fotka jednog mjesta ili otoka. I tobić i pavlec su namakali guzice u rvackom jadranu, a on ništa. Savjetujem ga da je i u posezoni jako fino (vidim, dvoumi se oko primoštena i pirovca, pa i vodice) i da holesterol može i tamo skidati sa ribom, blitvom, maslinovim uljem. Reklamiram turistička odredišta, medjutim sva tri blogera sumnjičavo vrte glavom: možda u Istri, možda u Istri... Ajte, molim vas-kažem im- je li znate koliko sam vaših registracija vidjela u Vodicama? Al ne daju se oni. Grrrrr Eto tako razmišlja pošten svijet. Za početak se svi pravimo fini, ja npr. pijem sok. Poslije sam poželila u original kafani popiti original piće, pitam mladog konobara šta mi može preporučiti? A od kud ste? Iz hrvacke. Baš sam se vratio pre neki dan, bio sam u Istri, posvuda, sa autom, niko mi nije ništa uradio, bio sam i na kafi u zagrebu!-oduševljeno će momčić - Ja sva važna-eto vidite kako svi idu kod nas na more, a vas trojica ljetujete po grčkoj , bugarskoj i štatijaznam. Kad će blogeri: eto, šta smo rekli, samo u Istru se može ići, vidiš šta mali kaže! Uf! Propaganda. Al kad su navalili, pa nek idu u istru, tamo je skuplje nego u dalmaciji, pa ako se ima para, nama isto paše. I tako popijem ledenu dunjevaču, koja se servira sa ledenom čašom vode. Baš mi je legla, pogotovo što je bila domaća, a ne kemija iz dućana. Pričali smo tako brat-bratu, 5,5 sati, guzica mi se odrvenila. Diskusija o društv.-pol. situaciji i mogu reći da više od 50% tog sveg ne kužim. Na kraju postavim momcima pitanje: dobro, di su granice tog svega, do kad će to sve tako naopako? Kad će oni: Ali nema granica, razumiješ, nema granica. A u tri ćoška onda. Džabe smo krečili. Saznali smo i Veliku Tobićevu Tajnu, ali pošto se radi o tajni, ne mogu ni riječ o tom. Još bi mi, mnogo je tema za diskusiju, ali se bližila ponoć. Mungos je muž i otac i nije zgodno da ga nema kod kuće do sitnih sati. Negdje oko 11 sati, društvo za susjednim stolom pjevaju uz gitaru. Pazite, kafana je u skoro dvomilijunskoj metropoli, u samom centru grada i četvrtak je-radni dan. A gosti pjevaju starogradske, a bogami i legendarnu velu lukuuu ma-la ne za-bo-ra-viiiii To ima samo u kafani Eto, ljudi su maksimalno opušteni. Sa Blogerom sam u dva susreta pretresla društveno-političku situaciju u kafiću na skadarliji. On isto ima "odmak" prema ljetovanju u hrvatskoj, na želi da mu neka neugodnost pokvari odmor. Hm... Ali će uskoro doći u Zg. Na skadarliji su većinom restorani, za razliku od Tkalče u zg koja je poznata po kafićima. Navečer gostima na uvce svira bend starogradske. Ta atmosfera je stvarno specifičnost ovog grada.. Prvi dan , čim sam krenula po knez mihajlovom, naišla sam na orkestar trubača , obučenih u opanke, čarape i komplet narodnu nošnju. Bogami, svi su po ulici cupkali , jer je glazba vrlo zarazna. Festival trubača u Guči se reklamira jako puno, jer je velik interes stranca, ne samo domaćeg svijeta. Eto, iako nisam bila tamo, imala sam ih prilike čuti. To je uz kafanu pravi srpski brend, a ne lenja ili čupava pita tetke Zorke, kao što tvde na blogu Biljane Srbljanović. Kakva lenja pita, molim vas....... |